Nekom prilikom, Žan Žak Ruso se slušajući talase, potpuno povezao sa prirodom, zaboravio je nezavisnost svoga bića, iščezle su sve mučne uspomene iz prošlosti i brige radi budućnosti, ostalo je samo osećanje postojanja.

"Shvatio sam da život nije ništa drugo nego niz uzastopnih trenutaka koje osećamo čulima. Osećam, dakle, jesam." Žan Žak Ruso (1712 - 1778), filozof

Prve naznake neodređenosti, činjenice da čak i ako vidimo isto, ne doživljavamo isto, spoznala sam kroz igru. Sedeći u krošnji jednog drveta, posmatrala sam lišće i grane, koje su iznova i iznova poprimale nove uloge i transformisale se u one oblike koje bi moja mašta u tom trenutku zahtevala. I dan danas, kada se nađem u hladu krošnje nekog drveta, moj pogled zaustavlja mnoštvo prepoznatljivih oblika, koji se od lišća i grana, za mene i čini mi se, zarad mene, spontano formiraju i transformišu iz jednog oblika u drugi.

Mašta, fenomenološki preslikana u naučni termin principa neodređenosti, stvorila je prostor ka spoznaji stvarnosti kao slobodne projekcije čiste percepcije, koja ne sagledava određeni trenutak ili određeno stanje materije, i čak ni slučajno ne poštuje nikakve zakone.

Kroz prizmu principa neodređenosti u opažanju stvarnosti, preslikavajući ga u stvarnost slike, kao jedini zahtev u svom likovnom istraživanju postavila sam prikaz stalnog preobražaja stvarnosti iz jednog u drugo komplementarno stanje – stanje koje opažamo i stanje u kojem je materija kad je ne posmatramo, što je u osnovi ideje dualizma.

Raznovrsnost likovnih postupaka kojima sam oblikovala svoje istraživanje posledica je neprekidne interakcije između opažaja i osećaja koji su formirali različite ideje prostora unutar stvarnosti slike i specifične poglede upućene stvarnosti kao prostoru postojanja, spontano ostvarujući formu lavirinta, koja oslikava ideju postojanja kao "niz uzastopnih trenutaka koje osećamo čulima".

Sanja Crnjanski