Ostati i stvarati bezimen u svojoj enklavi znači živeti jednu vrstu podviga. Vajati potpuno izolovan, bez kritike i sa premalo konatakata, a biti poetički uključen u generacijsko stvaranje, u opšte fenomene i ideje vremena znači da je ova umetnost iznad svog vrmena. Bezimeni stvaraoci u izolovanim geto ateljeima modeluju svoja razmišljanja, strahove, patnju, nadu, a "Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide" (Jn 3,8) i svedoči o fenomenu stvaralačke postojanosti i otpornosti savremene srpske umetničke scene i kulture na Kosovu i Metohiji.

Maja Todić, Nebojša Jevtić

Savremena umetnost već duže vreme u sebi sadrži mnoštvo medijskih razlika koje joj odreda služe da što bolje reprezentuje napore na putu do kvalitetnog umetničkog ostvarenja. Društvene okolnosti umetnicima uglavnom idu na ruku, naročito u slučaju kada crpe angažovanu liniju umetničkog izraza. Ipak, često takvi uslovi govore koliko je još preostalo posla u cilju očuvanja kulturnog i umetničkog nasleđa. Ta baština je i lik našeg identiteta. Vajarski radovi umetnika koji dolaze iz srpskih duhovnih centara na čijim temeljima danas opstajemo, upravo osvetljavaju razloge za iskreno kreativno stremljenje čiji smo svedoci.

Ovog puta, upoznajemo se sa najnovijom produkcijom, žilavom granom srpske vajarske umetnosti. Rezultat vajarskih istraživanja koji se kreću u domenu obrade forme u punim materijalnim vrednostima, u prepoznatljivim duhovnim vertikalama oslonjen je na neospornim domašajima kosovsko metohijskih zadužbina. Na više različitih nivoa istraživanja u mermeru, kamenu peščaru, kovanom gvožđu i njihovim raznorodnim kombinacijama - Aleksandra Stanković, Ana Gašić, Branislav Ristić, Đorđe Jocić, Igor Čepkenović, Milisav Šarac, Nenad Milosavljević i Slaviša Mihajlović, pružaju uvid u svoj posvećeni umetnički rad.

U susretima tri i više dimenzija, ovi umetnici i umetnice predstavljaju stilizovane simbolične forme, zapise u kamenu gazimestanskom, torakse i ritmove metalnih industrijskih formi ali i delikatne emotivne pasaže izvedene minucioznim zahvatima. Dinamični značaj savremenosti iznalazi se u mestima gde su rođeni ovi vajari i vajarke. Oni svojim radovima simbolično utvrđuju našu veru u umetnost, tradiciju i ideju koju niko ne može osujetiti. Bez obzira na okolnosti nerazumnog i nemilosrdnog.

Mr Danilo Vuksanović

• Vladimir Antić (1992, Kosovska Mitrovica). Diplomirao je vajarstvo na Fakultetu umetnosti Priština – Zvečan, u klasi profesora Peka Nikčevića.
• Ana Gašić (1990, Osojan, Istok). Diplomirala je na Fakultetu umetnosti u Prištini (Kosovska Mitrovica), na smeru vajarstvo u klasi profesora Peka Nikčevića.
• Đorđe Jocić (1987, Vučitrn). Diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini (Kosovska Mitrovica), smer – vajarstvo u klasi profesora Borislava Vulevića. Trenutno je na master studijama na istom fakultetu.
• Nenad Milosavljević (1990, Lipljan). Diplomirao je na vajarskom odseku Fakulteta umetnosti Priština (Kosovska Mitrovica) u klasi profesora Peka Nikčevića.
• Slaviša Mihajlović (1991, Kosovska Kamenica). Osnovne studije završio na Fakultetu umetnosti Priština (Kosovska Mitrovica) na odseku vajarstva. Master studije završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, modul – primenjeno vajarstvo.
• Branislav Ristić (1978, Uroševac). Diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini (Kosovska Mitrovica), smer – vajarstvo, u klasi profesora Peka Nikčevića. Master studije završio na istom fakultetu.
• Aleksandra Stanković (1992, Prizren). Diplomirala je na Fakultetu umetnosti u Prištini (Kosovska Mitrovica), smer – vajarstvo u klasi profesora Borislava Vulevića.
• Igor Čepkenović (1991, Kosovska Mitrovica). Diplomirao je na Fakultetu umetnosti Priština (sa trenutnim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), odsek vajarstvo u klasi profesore Peka Nikčevića. Na istom fakultetu završio master studije.
• Milisav Šarac (1987, Leskovac). Diplomirao je na Fakultetu umetnosti Priština (Kosovska Mitrovica) na vajarskom odseku u klasi profesora Peka Nikčevića.