Časopis Zenit pojavio se u februaru 1921. godine kao Internacionalna revija za novu umetnost i kao jedino glasilo sa jugoslovenskih prostora koje je s početka 20-ih godina XX veka bilo ravnopravno uključeno u međunarodna avangardna strujanja. Redakcija Zenita imala je dva sedišta, prema čemu se istorija časopisa i deli na dva perioda – zagrebački (1921-1923) i beogradski (1923-1926).

Po mestu osnivanja, Zenit je bio jugoslovenski avangardni časopis, sa izrazitim međunarodnim usmerenjem. Časopis je imao impozantan internacionalni krug saradnika, među kojima su bili i: V. Kandinski, K. Maljevič, A. Rodčenko, M. Šagal, A. Blok, V. Majakovski, A. Modiljani, F. Marineti, E. Šile, kao i značajne jugoslovenske ličnosti: S. Vinaver, B. Tokin, Mih. S. Petrov, J. Bijelić, V. Biler, J. Sajsel/Jo Klek i brojna druga amblematska imena istorije umetnosti i kulture XX veka.

Za prvi broj Zenita, objavljen 1. februara 1921. godine u Zagrebu, pisali su, uz Micića, i Stanislav Vinaver, Boško Tokin, Ivan Goll, Marcel Sauvage, Dragan Bablić, Igor Sjeverjanin, Paul Dermee, Virgli Polanski...

U prvom broju Zenita Micić je na naslovnoj strani objavio tekst "Čovek i Umetnost", u kojem navodi da je Čovek "naša prva reč", "centar makrokosmosa", a "umetnost i filozofija kružnica njegove najviše spoznaje - najviše svesti".

"Najviša manifestacija duha i duše. DUH ili polubog Anarh, hoće u haosu da bude vladar / "vselovod", da bude bog. On žudi - iz haosa stvoriti d e l o. A jedini stvaralac je umetnik, koji uvek u stvorenom delu ovaploćuje Čoveka. Umetnik je ovaploćenje i strasna čežnja za objavljenjem - Čoveka. Umetnik je Objavljenje - Bogojavljenje - Strašni sud: Čoveka. On je beskrajni krugozor koji nigde ne počinje i nigde ne svršava na smrtno divljem zemljokretu kroz prostore. Centar je ZENIT - jedino čovečje spasenje - jedino otkupljenje.

Duboko smo utonuli u bezdan duše i mi hoćemo da izađemo iz nas s Novim Čovekom, s novim svetlom u mrak starih crnih dana, naše tuzne nemladosti. Mi ćemo izneti novu žaru da svetli u mraku Jugoslavije. Mi hoćemo da iznesemo naše unutrašnje lice", poručio je Micić, koji je u tekstu, tri godine nakon završetka Prvog svetskog rata, pozvao i na borbu za čovečnost kroz umetnost.

"Mi ulazimo danas u Novi Decenij i moramo preko granica Jugoslavije. Prošlog decenija bili smo van granica vojnici rata i ubistva za 'slobodu naroda', a od danas hoćemo da budemo vojnici svečovečje Kulture, Ljubavi i Bratstva. Mi ulazimo ispaćeni i preobraženi. Ulazimo sakati i povređeni kao ljudi, ali u nama je snaga onih koji su patili, bili poniženi, bili kamenovani na prangeru Evrope. Naš ulaz u treći decenij XX stoleća neka bude borba za čovečnost kroz umetnost", naveo je Micić i poslao snažnu antiratnu poruku: "Naša patnička generacija izumire. Ona je sva pregažena i uništena. Sablast crvene furije rata iskopala je svojim zločinačkim pandžama groblja za sve nas - za milijune ljudi. Jedan mrtvac na dva vojnika. Ne zaboravimo nikad, da je ubijeno 13 milijuna ljudi u prošlom deceniju, od bede umrlo 10 milijuna, a oslabljeno 150 milijuna.  A mi što ostadosmo kao poslednja straža, nosimo zajednički bol pod srcem, zajednicku dušu očaja, zajednicki protest: Nikada više rata! Nikada! Nikada!"

Izložba u Galeriji Rima "Časopis Zenit (1921-1926) – Sto godina od pokretanja avangardnog glasila" prati sudbinu tog časopisa, koja je nerazlučno povezana i uslovljena sudbinom Micića, ideologa zenitizma. Postavka obuhvata hronološki zasebne celine sa posebnim tematskim osvrtima na važne zenitističke aktivnosti i delatnosti.

Autorke izložbe su kustoskinje Galerije Rima Nevena Martinović i Marija Stanković, a biće otvorena do 1. marta 2021.

Izvor: SEEcult