APATIN. Galerija "Meander" predstavlja od 19. februara do 4. marta 2021. grafike Kristine Božović (1997, Užice). Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Odsek Grafika, u klasi profesora Zvonka Tilića. Trenutno je na Master akademskim studijima, Odsek Grafika, u klasi profesora Zvonka Tilića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Kroz seriju grafika pod nazivom "Ostatak živog sveta" želim da ukažem na globalni problem. Uništavanje zemlje. Reč "zemlja" u ovom kotekstu se odnosi na sva njena značenja. Zemlja kao nešto što povezuje dva potpuno dijametralna pola. Život i smrt. Sva živa bića postoje i opstaju zahvaljujući zemlji. Rađaju se i umiru zbog nje. Zemlja je krug. Ona treba da živi zbog prošlosti i budućnosti. Da li će preživeti?
Zagađenje vazduha, vode , zemlje. Uništavanje onoga što nam daje život. Nemilosrdno je. Tolike religije i priče o moralu, vrednostima. Istorija, nauka, kultura, filozofija, umetnost. Sve se dovodi u pitanje. Novac. Reč koja će uništiti život. Stoji iza svake pojave i svakog postupka u današnjem svetu. Bez razloga je dospela na prvo mesto. Zbog njega se ubijaju životinje. Ne zbog opstanka i potreba već zbog novca. Nestaju životinjske vrste i hektari šuma.
Umiru pluća života. Koga briga za to? Hiljade životnja strada i krvari. Zemlja se topi njihovom krvlju i ugušiće se u njoj.
Prirodu doživljavamo kao nešto umirujuće i lepo. Zbog toga su grafike prožete bojama iako govore o smrti. Boje kod ljudi izazivaju pozitivna osećanja. Oblici su apstraktni kao dečiji crteži. Gledaće na ove radove isto kao i na prirodu. Videće samo ono što žele. Kada ljude preplave emocije sreće neće ni primetiti nazive, crvenu boju krvi, crne obrise uginulih životinja, mreže koje zatvaraju život. Isto tako ljudi ne obraćaju pažnju na smrt zemlje. Jer zašto baš oni da se bave time?
Kroz poigravanje sa publikom i njihovim emocijama, koje će biti ushićene i opijene bojama sve dok ne primete nešto neobično ili ne pročitaju naziv rada, želim da ukažem na smrt koja ljude plaši kroz celu istoriju jer je nepoznata. Da li plaši zemlju? Iza sveg stoji ono što ne želimo da vidimo ali to je neminovno tu ispred nas. Kada gledamo prirodu mi joj se divimo i ne razmišljamo o tome koliko se u tom trenutku ubija životinja, koliko šuma nestaje, koliko reka se zagađuje otpadom. Priroda je za nas veličanstvena, lepa. Na fotografijama i umetničkim delima nas očarava svojom lepotom., u stvarnosti svojom monumentalnošću. Njenu moć vidimo tek kada počnemo da se plašimo. Prirodne katastrofe i nepogode nas zastrašuju. Tek tada shvatimo koliko je ona iznad nas. Nešto što nam pruža život počne da nas uništava. Da bismo preživeli treba da poštujemo prirodu inače će od svega što postoji ostati samo "ostaci".
Kristina Božović