Slike i crteži prikazani na izložbi izbor su iz opusa zaokruženog doktorskim umetničkim projektom IZVIISKRA – Stvaranje likovnog univerzuma koristeći izražajni potencijal suvih plodova prirode u okviru slikarskog departmana Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu pod mentorstvom dr Svetlane Volic.

Kao vizuelna polazišta ili modeli za nastale likovne radove služili su mi raznovrsni plodovi iz prirode, poput kestenja, narova, mušmula, šipurka, sličnih bobica i suvog cveća. Ove oblike na papiru ili platnu pretstavljam uvećano i najčešće osamljeno čime težim snažnijem usmerenju pažnje posmatrača na samu formu unutar koje je skoncentrisano likovno dešavanje. Izvučeni iz uobičajene okoline i iz mnoštva u kom se prirodno nalaze, ovi mali objekti pored kojih prolazimo gotovo svakodnevno ne obraćajući pažnju, podstiču razmišljanje o preklapanjima mikro i makro sveta prirode, a jednostavnost oblika na crtežima posledica je promišljanja i traženja najsnažnijeg, osnovnog utiska koji modeli nose kao trag iskonske, svevremene i sveprožimajuće stvaralačke snage.

Istovremeno, čovekova percepcija uvek sadrži samoprojekciju unutrašnjih dešavanja i zakona koji se apliciraju vizuelnim podsticajima, a ta jukstapozicija kreira nov univerzum ovaploćen unutar jezika umetnosti. Upravo umetnost, kao oblast ljudskog delovanja koja ne može biti krajnje definisana jedina je koja može dodirnuti, uhvatiti neobjašnjivo u prirodi, a to neobjašnjivo, ili pre neizrecivo, ali duboko svezano sa čovekom i čitavom prirodom je tema mog likovnog istraživanja: doživljaj prisustva čudesnih veza, mehanizama i zajedničke niti koja prožima postojeći svet od najmanje čestice do kosmičkih tela te čoveka i njegove podsvesti  i  emocija. Likovno delo je beleška o utisku prisustva tajanstvene iskre koja se promalja iz malenih, zanemarenih, sasušenih delova prirode, ali i portal za rasplamsavanje stvaralačke iskre u nama.

Naslov IZVIISKRA sažima raznorodne motive i ideje koji se prepliću u mom radu i daje poetski naznačaj o iskri lepote koja se izvija iz uvelih i suvih plodova, kao i osećaju začuđenja bogatstvom u prirodi koje se otkrije kada čovek otvoreno i slobodno usmeri "dečiji" pogled na neki njen kutak. I sami modeli korišćeni kao podsticaj za crteže, jesu plodovi i semenje čiji je zadatak da čuvaju klicu – začetak života nove biljke. Petar Petrović Njegoš umetnost naziva iskrom besmrtnoga ognja, a tu stvaralačku iskru je potrebno gajiti u sebi, negovati posmatranjem, radom, poniranjem u svet prirode, ali i duboko u lični svet. Rezultat tog napora jesu izloženi radovi, koji opet, imaju za želju da kod posmatrača pokušaju rasplamsati uspavanu klicu kao nešto tajanstveno i čudnovato što intuintivno osećamo pred prizorima ili predmetima koji nas dotiču i istu iskru pobuđuju u nama.

Smiljana Čurić