NOVI SAD. Srpska akademija nauka i umetnosti (ogranak u Novom Sadu) predstavlja od 17. juna do 1. jula 2021. crteže i video Predraga Terzića (1972, Beograd). Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Doktorirao je na Interdisciplinarnim studiijama teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Kao što je to slučaj sa svim istorijskim transformacijama, pojava neke nove društvene strukture povezana je sa ponovnim definisanjem materijalnih osnova na kojima počivaju naše postojanje, odnosno prostor i vreme...
Manuel Kastels, Moć komunikacije
Vreme je društveno uslovljena formacija. Sastavni je deo našeg života, ali nesaznatljiv. Spoznajemo ga jedino posredno, po onome što se u njemu događa, beleženjem promena i kretanja. Na osnovu toga možemo govoriti o različitim konstruktima vremena.
Biološko vreme definisano je prirodnim ciklusima koji se odvijaju u kontinuitetu, od rođenja do smrti. Tako je definisano naše postojanje koje doživljavamo kao sudbinu, usud, datost ili filozofsku kategoriju. Nasuprot tome, istorijsko vreme je isprekidano, promenljivo, bez kontinuiteta, povezano sa određenim događajima. Tako doživljamo prošlost. Društveno ili birokratsko vreme je organizovano od strane institucija i vodećeg ideološkog aparata. To je uređeno, precizno, mereno, disciplinatorno vreme (Fuko) sastavljeno od niza vremenskih jedinica, odeljenih i povezanih sa dodeljenim zadacima. To je vreme koje se meri satom. Može se govoriti i o tehnološkom vremenu, kada se vreme formuliše sredstvima tehnološke proizvodnje, tako što se uvodi serijalnost, ponavljanje i repeticija, najčešće, identičnih elemenata, što nam posredno ukazuje na vreme kao automatizovanu kategoriju. Prepoznajemo ga u minimalnoj umetnosti.
Kastels smatra da umreženo društvo u kojem živimo uvodi nove konstrukcije vremena, koje su neodvojive od globalizacije, neoliberalizma i digitalnih tehnologija. U umreženom društvu, pored pomenutih, suočavamo se sa sasvim novim fenomenom sažimanja vremena, “bezvremenog vremena”, ubrzanog vremena, u kojem vreme nije ciklus ili promena koja se postepeno uočava, već je svedeno na trenutak, meri se sekundama, koliko je potrebno da se jednim klikom, npr. izvrši određena prekookeanska transakcija ili odeli život od smrti.
Sažimanje vremena polazište je u radovima Predraga Terzića, što je apostrofirano i nazivima: Momentum 33 (crteži, 2019), Momentum 31, 32 (crteži, 2019), Momentum (animacija, 2019) i 24 sekunde (animacija, 2020). Košarkaška utakmica, definisanog trajanja, radnji i pokreta, laboratorijski je prikaz tog impregniranog, do krajnjih granica ubrzanog vremena, u kojem sekunde definišu odluku, ishod, promašaj, napad, odbranu, buduće kajanje ili neizmernu radost. U crtežima i animacijama Predraga Terzića košarka je igra sa protivnikom ispred sebe, u sebi, u kojoj se igrači transformišu u moderne titane, heroje i prikaze, a njihovi zgusnuti pokreti u slike sreće, neizvesnosti, tuge i bola. Za stare Grke trka dvokolicima je bila metafora života. Za nas, na početku 21. veka, to je košarkaška utakmica.
Maja Stanković