Klub / Galerija "Izba", Novi Sad. Mart 2006.Sav taj džez i danas na ovim crtežima traje. U mnogim elementima predstavljenih dela jače i kvalitetnije nego pre pola veka. Zrelost i mudrost, a nadasve otvorenost ka istraživanju i eksperimentu u postupku kao i spremnost da se prihvate razne nekonvencionalne tendencije čine umetnost Bore Vitorca jednim nesvakidašnjim otkrićem.
Kako kaže pesnik Vujica Rešin Tucić "Bora Vitorac beše jedna besprekorna basterkitonovska figura novosadske pesničke scene sedamdesetih godina i skoro pola veka je bilo potrebno da se iza stare firange pojavi i njegov neobični, muzikalni mačak, čiji uzbudljivi, istegljeni obrisi u serijii neobičnih crteža promiču pred našim očima" odnosno da "taj surovi vremenski jaz postane zanosni džez (jazz)".
Primedba istog pesnika o Bori Vitorcu i njegovoj liniji kleovske jednostavnoti i karikaturalnosti gesta jednog Georga Grosa te opiranju "nekoj nevidljivoj sili koja je htela da ga potčini" u potpunosti je istinita i bila je gotovo proročka. Naime, svojim najnovijim crtežima autor prikazuje jednu neobičnu, neuobičajenu i čak izvanrednu svežinu kako u samoj liniji tako i u ukupnom postupku.
Originalni crteži, uvećani postupkom fotokopiranja koji podrazumeva raznovrsnu moguću grešku na otisku prouzrokovanu tehnološkom nesavršenošću, preobraćeni su u novi artefakt - kserografiku i postali nova, potpuno autonomna dela. Proces ovladavanja prostorom belog papira bilo kog formata ovim postaje odnos između umetnika i mašine, umetnika i tehnologije... Slična istraživanja mogli smo da vidimo na izložbi mađarske kserografike koja je održana u Novom Sadu na samom početku devedesetih godina.
Oslobođen skoro poluvekovnog javnog nebitisanja na likovnoj sceni kroz seriju izložbi u periodu od 2003. do 2005. godine Bora Vitorac na tu istu scenu sada izlazi i otvoreno i hrabro. Taj, već čuveni muzikalni mačak, "koji je svoga tvorca naučio kako da ne bude ponizan, da ne dozvoli da ga gnjave i da se ne plaši" svoje probojno mesto je prepustio jednom novom angažmanu ništa manje likovne snage i visokokvalitetnog likovnog govora.
Sav taj džez i danas na ovim crtežima traje. U mnogim elementima predstavljenih dela jače i kvalitetnije nego pre pola veka. Zrelost i mudrost, a nadasve otvorenost ka istraživanju i eksperimentu u postupku kao i spremnost da se prihvate razne nekonvencionalne tendencije čine umetnost Bore Vitorca jednim nesvakidašnjim otkrićem.
Luka Salapura
Izložba Bore Vitorca je zatvorena u petak, 31. marta 2006. godine u 22 časa. Ovu izložbu Muzej savremene likovne umetnosti i Nezavisna umetnička asocijacija Izba realizovali su uz pomoć umetnika Bore Vitorca kao deo umetničke kampanje "Za novi Muzej". U 22 časa Bora Vitorac je javno spalio svoju izložbu crteža koja je postavljena u kafe / galeriji "Izba". Čin spaljivanja je simbolički emotivni gest umetnika Bore Vitorca i njegov doprinos gradnji novog Muzeja savremene umetnosti u Novom Sadu.
Bora Vitorac se rodio 1940. godine u Novom Sadu i tu je sav svoj vek proveo. Samo je za vreme rata, neko vreme, bio sklonjen u Gospođincima. U životu se bavio svim i svačim, ali slikanjem i pisanjem nikada profesionalno. Mnoge crteže, slike i pesme je u međuvremenu zagubio i rasturio. Nešto od sačuvanog i vraćenog od prijatelja činilo je njegovu prvu samostalnu izložbu. Do ove izložbe, samostalno je izlagao u Novom Sadu (tri puta), Somboru i Bečeju.