NOVI SAD. Ciklus minijatura "Monolog" Lazara Šoševića (1992, Uroševac) može da se pogleda od 9. do 23. avgusta 2021. u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Lazar Šošević je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Nišu, na Departmanu slikarstva u klasi profesora Katarine Đorđević. Završio je master akadameske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Nišu.
Minijaturni prikazi intimizovanih momenata su sadržaj, kako unutrašnjeg glasa stvaraoca, tako i stvarnosti proživljene kroz vizuru različitih organskih i neorganskih formi. Intuitivnim pristupom, radovi iz ciklusa "Monolog" grade jedan slojeviti emocionalni trag koji predstavlja neiscrpni izvor različitih kompozicija, koje se u vidu bojenih fleka, neodređene gestom kamuflirane forme, crteža i zajedničkom kombinacijom navedenih elemenata monumentalno povlače u svet minucioznog. Igrom materijala i likovnih elemenata se introspektivno može proučiti ne samo psihološko stanje, već i lični odnos prema stvaranju koji je posebno obeležio vreme pandemije.
Sugestivni karakter najčešće bude određen jakim usecima apliciranih delova, te na taj način stvara utisak da je reč o nekakvom prostoru, bio on enterijer ili eksterijer. Spona koja spaja predstavu stvarnosti s onim manje realnim biva uhvaćena u potrebi da se dodatnom (ne)kolorističkom intervencijom istakne, najčešće u obliku pažljivo promišljenog crteža. Crtež dobija dvojako značenje, gde pored konstruktivnog postaje i akcenat koji spaja različite likovne elemente. Dok je crtež pažljivo promišljen, kolorit označava izraženu potrebu za ekspresivnim i nagonskim, i kao takav predstavlja trenutno emocionalno stanje. Međutim, izražena ekspresivnost se ogleda u gestu, ritmu i pokretu, koji diktiraju kruženje nevidljivog na način da "ono" bude deo transcendentalnog, baš kao mala filozofska promišljanja sveta koja postoje kako bi i sam posmatrač pristupio intimnim i asocijativnim seansama.
Uzevši u obzir brzinu vremena u kojem živimo, kao i nagle promene koje je ono donelo, posebno u vreme pandemije, ove forme predstavljaju jedan nedvosmislen doživljaj koji u sebi stapa sagledavanje sopstvenog, unutrašnjeg bića, onog što je krhko i nevidljivo na prvi pogled. Simbioza realnog i onog manje realnog, uz sveprisutnu dozu lucidnosti, budi iskrenu poruku koja delom ipak ostaje mistična.
Ovakve specifične forme stvaraju osećaj kretanja i stapanja, i mećusobnim prožimanjem naglašavaju izrazitu težnju za igrom. Zahvaljujući njoj, poruka je da polazna ideja ima svoj put i razvoj i da se kao takva nikada u poptunosti ne otkriva, jer su u njoj izazov i snaga da se uvek ponudi nešto novo i svaki put poruči drugačije.
Lazar Šošević