APATIN. Galerija Meander predstavlja od 19. novembra do 2. decembra 2021. grafike Miroslava Savkova pod nazivom "Grafika čoveka". Miroslav Savkov (1953, Sakule). Likovno se formirao samostalno. Za svoj umetnički rad je do sada dobio više nagrada i priznanja.
Miroslav Savkov stvaralački postupak započinje prikupljanjem odbačenih materijala iz svoje okoline. Time posredno ukazuje na trend uvećanja robe koja je neupotrebljiva ili je odbačena zbog demodiranja. Posmatraču skreće pažnju na uticaj savremenog potrošačkog društva na životnu sredinu. Koristi najpre metal: lim, najrzličitije tipove rešetki, istrošen kuhinjski pribor, odbačene poklopce konzervi, dotrajale zupčanike, pohabane ploče, islužene delove uređaja za domaćinstvo, čak i polupane saobraćajne znakove i kovanice. Kao da dovodi u pitanje prekomernu proizvodnju materijalnih dobara procesom automatizacije nalik švajcarskom skulptoru Žanu Tengliju. Zatim drvo, karton, plastiku, štampana električna kola kojih ima podosta u poslednje vreme zbog obilja zastarelih android telefona, računara, televizora…
Međutim, Savkov ne okrivljuje robotizaciju i zatrpavanje trgovinskih centara proizvodima niti same potrošače već naprosto svedoči preovlađujućoj pojavi globalnog društva nadajući se da njegova umetnost može delovati na osvešćenje gledalaca.
Stvaralački proces nastavlja slaganjem presovanog otpada u matricu za svoje grafike dodelivši mu novi kontekst. Neočekivano mu polazi za rukom da iskorišćene materijale likovno obradi i oplemeni. Oživljava ostavljene predmete poput umetnosti readymade-a. Grafičkim alatom i biranim bojama, prethodno isečene i spljoštene delove, preobražava u sugestivne likove. Preoblikuje ih u "portrete kao ogledalo naše stvarnosti" – kako sam kaže. Ni istrošeni industrijski predmeti nisu nemi. Tragovi upotrebe se obraćaju svojim jezikom koji umetnik pokušava da protumači. Udubljenja, poderotine, urezi, pukotine, tekstura, žigovi proizvoda ili delovi natpisa etikete vode u vreme kada su nastali ovi tragovi. Nadalje, Savkov znalački rukuje suvom iglom, dletom, šmirglom, čekićem, oslobađući lični izraz.
Otiskuje osobite ljude, koji čas podsećaju na likove iz snova i mašte, čas na groteskno izdeformisane portrete nevinih stradalnika, čas na dobroćudne samodovoljne karikaturalne osobe. Kao da time nagoveštava da je vitalnost duhovnog bića jača od svih razarajućih spoljašnjih sila kojima se inteligentno ruga. Ne dotičući belinu papira na grafici izvan čoveka, koji je uvek postavljen u središtu, ističe pritvorenost i nesaglasnost subjekta sa svetom, što ponekad naglašava koristeći crnu za konture.Grafike duboke štampe i kolografija svedoče bogatu nadrealističku, ekspresionističku i art brut prirodu Miroslava Savkova.