Savremena galerija, Zrenjanin. Oktobar - novembar 2007.Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi sa telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988).
Opus Vladana Radovanovića obuhvata više posebnih umetničkih područja (vizuelne umetnosti, književnost, muziku) kao i sintezu odnosno međusobno prožimanje ovih područja (zapisi snova, projekti, polimedij, vokovizuel). Njegovu umetnost karakterišu najaktuelnije tendencije koje se javljaju i na svetskoj umetničkoj sceni. U svojim radovima Vladan Radovanović je anticipirao mnoge pravce koji će se kasnije pojaviti u umetnosti.
Na izložbi u Savremenoj galeriji biće predstavljeni vokovizuelni radovi i artifugalni i mentalni projekti.
VOKOVIZUEL je sinteza medija – poetskih i vizuelnih elemenata u koju su uključeni i taktilni, gestualni, kinetički i prostorni elementi. Svi ovi elementi i njihovi odnosi konstituišu umetničko delo. Za vokovizuel je bitno designativno značenje – označavanje nečeg drugog izvan samog dela.
Designativnost u vokovizuelu podrazumeva postojanje različitih tematika: subjektivno doživljavanje sopstvene ličnosti umetnika i sveta, motive iz literature, filozofije, nauke i politike. Spajanjem formalnog i designativnog značenja u vokovizuelu dostiže se umetnički značaj. PROJEKTI predstavljaju pokušaj izlaska Vladana Radovanovića van umetnosti. U projektima je mentalno u prvom planu, a sinteza različitih medija u drugom. U projektima su zastupljeni lingvistički elementi, mentalne sheme i samorazmatranje umetnika. Projekti nagoveštavaju dematerijalizaciju umetničkog predmeta.
Vladan Radovanović rođen je u Beogradu 1932. godine. Diplomirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Sa još troje umetnika 1958. godine osniva Medialu, a napušta je 1959. godine. Učestvovao je u osnivanju Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi sa telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko dvesto teorijskih tekstova o muzici i novim tendencijama u umetnosti.