NOVI SAD. Od 28. aprila do 22. juna 2022. na Trgu Jarbola u Limanskom parku biće predstavljena izložba umetničkih zastava "Otići ili ostati" koja se realizuje u okviru programskog luka "Budućnost Evrope" projekta Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022. Izložba predstavlja radove studenata i profesora sedam akademija umetnosti iz regiona.
Učesnici: Akademija za umjetnost i kulturu, Osijek, profesor Vadimir Frelih, studenti: Mia Nikolaševoć, Mia Horvat, Stjepan Matić, Srđana Maksimović, Josipa Henizelman, Fiip Ljulj; Akademija umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, profesor Mladen Miljanović, studenti: Anastasija Kladar, Isidora Branković, Marijana Đaković, Nataša Ubović, Nika Romanić, Tamara Funštajn; Fakultet likovnih umjetnosti, Cetinje, profesor Nenad Šoškić, studenti:Ksenija Borozan, Sara Petrović, Mato Uljarević, Milutin Kasom, Nikola Radoinjić, Nikola Balević; Fakultet za umetnost i dizajn, Temišvar, profesor Liliana Merćoju-Popa (Liliana Mercioiu-Popa), studenti: Angel Raluka (Anghel Raluca), Čobanu Kiprian-Andrej (Ciobanu Ciprian-Andrei), Kartuš Aleksandru (Cartuș Alexandru), Doću Katalina (Doțiu Cătălina), Mikula Raluka (Micula Raluca), Silađi Natalija (Silaghi Natalia); Akademija umetnosti Novi Sad, profesor Dragan Matić, studenti: Miloš Bibić, Nemanja Mrkšić, Anja Preradović, Teodora Milić, Jana Panajotović, Réka Törteli; Fakultet muzičke i likovne umetnosti, Pečuj, profesor Peter Šomođi (Péter Somody), Danijel Ole (Dániel Ollé), Margit Sabo (Margit Szabó), Janoš Mihalj Boroš (János Mihály Boros), Orsolja Lija Veto (Orsolya Lia Vető), Patrik Tajler (Patrick Tayler), Juhas Vile (Juhász Villő); Fakultet primenjenih umetnosti, profesor Beograd Nikola Božović, studenti: Tara Ilić, Dunja Isić, Ana Marković, Bogdana Perić, Una Cagić, Jovana Stančić
Postavka umetničkih zastava na Trgu jarbola naslovljena "Otići ili ostati?" posvećena je temi migracija, seoba koja je veoma aktuelna tokom uvodne dve decenije XXI veka, ali i problematici koja na prostorima balkanskog regiona ima dugu istoriju. Sa ovih prostora se večito odlazilo; tu su se tokom proteklog i nesretnog dvadesetog stoleća javljali pokreti seoba, pečalbarstva, emigracija, kolonizacija, gastarbajterstva, izbeglištva. U današnjem vremenu u toku su moderne migracije izazvane tranzicijskim procesima na teritoriji nekadašnje Jugoslavije i drugih bivših socijalističkih zemalja. Prema postojećim podacima danas oko četiri miliona Srba živi van matice. Trend iseljavanja je kontinuitetan, jer je nakon 2000-te godine iz Srbije do 2019-te u inostranstvo otišlo 650.000 građana što nas kanališe ka rapidnom broju smanjenja stanovništva. Slična su dešavanja i u okolnim zemljama, te su danas veoma brojne i rasprostranjene mađarske, rumunske, hrvatske, makedonske, albanske, grčke i druge dijaspore. Prednjače Hrvatska čija je stopa odlaska stanovništva najveća među svim članicama Evropske unije i Bugarska, u kojoj će se, ukoliko se iseljavanje nastavi sadašnjim tempom, broj stanovnka prepoloviti pre 2060. godine. Ukoliko se svi ti procesi ne zaustave i ne uspore posledice će biti katastrofalne. Jer, sve to će itekako uticati na nemogućnost privredno-industrijske revitalizacije i na ostvarenje povoljnijeg životnog ambijenta.
Očito je tema iseljavanja primerena aktuelnostima našeg doba. "Otići ili ostati?" je dilema koja se, ponajviše nametnula mladim i ambicioznim ljudima željnih boljeg života, boljih uslova za učenje, usavršavanje i napredovanje, željnih obezbeđene finansijske samostalnosti i sigurnosti te aktivnijeg učestvovanja u manifestacijama globalno povezanog sveta. Sve je to potrebno ostvariti u eri kulminacije liberalnog kapitalizma u kojem je i sama ideja stranstvovanja doživela transformaciju; umesto preciznog lokalizovanja novog staništa, radno aktivna populacija je primorana na proces čestog menjanja mesta stanovanja - krećući se tokovima koje nemilosrdno diktira kapital u stalnom traganju za profitom. Tako su migranti "osuđeni" na "neukorenjenost", na stalnu promenu, na večito "nove početke" što stvara brojne socijalne i psihološke traume, na večitu zapitanost o vlastitom personalnom (i kolektivnom) identitetu, na etički sukob sa samim sobom.
Uz to, usred pandemije izazvane virusom korone, nametnuo se i osećaj nesigurnosti stranstvovanja. Svedoci smo brojnih povrataka u matičnu zemlju onih koji su u inostranstvu bili suočeni sa pandemijskim iskušenjima, kojima je zaraza nametnula utisak zarobljenosti daleko od doma, osećaj nezaštićenosti, nepoželjnosti, alijeniranosti i ugroženosti jer nova sredina u takvim uslovima najčešće nerado i neubedljivo odgovara na empatiju koju stranac iskazuje prema njoj.
U svakom slučaju migracije i seobe jesu realni opšteprisutni fenomen savremenog načina življenja. Egzistencijalno značajno pitanje Otići ili ostati? postavljeno je kao izazovna tema pred mlade umetnike-studente, koji će se nakon okončanja svog školovanja najverovatnije i sami naći pred istom dilemom. Njihovo razmatranje zapitanosti Otići ili ostati? neće mnogo toga razrešiti ali će zasigurno otvoriti brojna pitanja o političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj zbilji u našem društvu, ukazati šta njihovoj generaciji smeta da bi se osetili bezbedno i verovali u prosperitetnu budućnost, a potom i ponuditi predloge, ideje i modele mogućih odgovora, možda čak i nekakvu utopističku viziju - koja je sposobna da pruži nadu da je ovde moguće i potrebno ostati, da je u Srbiji i regionu moguće izgraditi personalnu i kolektivnu egzistenciju, da je moguće dosegnuti promene koje će nas uputiti ka normalnosti dostojne čovekovog stvaranja i življenja. Njihovo razmatranje zapitanosti "Otići ili ostati?" zasigurno neće mnogo toga razrešiti, ali će ponuditi brojne predloge i modele mogućih odgovora, možda utopističku viziju koja je sposobna da pruži nadu.