NOVI SAD. Galerija Bel Art predstavlja od 9. do 26. juna 2022. crteže tri autorke: Selme Selman (1991), Ivane Ivković (1979) i Marine Marković (1983). Izložbom crteža predstaviće se publici kroz medij kojem svaka ponaosob poklanja pažnju u svom radu.
Marina Marković
Selma Selman (1991). Odrasla je u romskoj porodici u selu Ružica kod Bihaća, u Bosni i Hercegovini. Kao prva romska studentkinja, diplomirala je na Odseku za slikarstvo Univerziteta u Banjoj Luci. Diplomu magistre vizualne i performativne umjetnosti brani na Univerzitetu Syracuse, New York. Kroz svoj crteže suprotstavlja se mogućim manifestacijama "superpozicionog intersekcionalizma". Njeni crteži razotkrivaju i neutrališu uočene konceptualne suprotnosti i kontradikcije - omogućavajući publici da vidi fluidnost i mogućnost ugrađene u sve odnose, prostore i vremena. Oni vizualizuju različite načine reorganizacije identiteta, tela i kultura.
Ivana Ivković (1979, Beograd). Diplomirala je slikarstvo i magistrirala crtež na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Nomadski način života (putovanja, rezidencijalni boravci...) otvara prostor za upliv različitih, specifičnih kulturnih i istorijskih narativa, stvarajući veću propustljivost između granica privatnog i javnog, budući da se oseća "građaninom sveta" čime pomera crtež kao polazišni medij ka drugim medijima. Njeni crteži su ekspresivni i provokativni, instalacije vibrantne i emotivne... Model umetnice-putnice realizovan je kroz, neretko, putopisni karakter njenih radova u čijem podtekstu stoji fascinacija snagom višeznačnosti poruke.
Marina Marković (1983, Beograd). Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde trenutno pohađa doktorske studije na katedri za Nove medije. Iistražuje status ljudskog tela i telesnosti uopšte u savremenom društvu. Njene crteže tušem na papiru odlikuje mimetičnost i minucioznost izvedbe. U pitanju je zapravo generički postsubjekt, sveden na hiperseksualizovano žensko telo. Sadomazohistički prizori na njenim crtežima ne interpretiraju već gotovo neposredno ogoljavaju indukovanu neraspoznatljivost užitka i bola te šturost i nasilje (duhovne praznine) kao bazičnih struktura savremenog društva obilja u kome živimo. Pri tome ovde žensko telo figurira kao privilegovani sužanj telesnosti, po inerciji rodne istorije i u dijalogu sa njom kao i sa istorijom umetnosti.
Projekat sufinansira Fondacija Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture u okviru programskog luka Heroine. Projekat je podržan i od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.