ZEMUN. Umetnička galerija Stara kapetanija predstavlja od 24. avgusta do 4. septembra 2022. slike Georga Redžeka (1965, Kragujevac). Slike su iz ciklusa "Senke grada ili takav je onaj koji bi se mogao voleti". Diplomirao je i magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je više nagrada.
Kada posmatramo ili, pre svega, govorimo o likovnom rukopisu i ikonografiji u oblasti umetničkih dela Georga Redžeka, ne samo novostvorenim već u ukupnom angažmanu, ne možemo, a da se ne zapitamo o samoj suštini bića čoveka. Na bilo kom planu: duhovnom, intelektualnom, konceptnom... Posebno religioznom i moralnom.
Njegova dela nisu samo ili tek uobičajena, visoko kvalitetna likovna predstava snažnog doživljaja sveta koji nas okružuje i koji možemo istorijski da artikulišemo, već nas podsećaju da treba da obratimo pažnju na mikro elemente sveukupne predstave života koje nam umetnik nudi na uvid. Upravo tim, mikro elementima, Georg Redžek želi da nam skrene pažnju na gubitak svesti o nama samima, o prepuštanju lagodnim opcijama savremene komunikacije i svega onog što ta ista, lagodna komunikacija donosi i nosi sa sobom.
Snažna i sugestivna ekspresivnost ovog slikarstva, potpuno suprotna autorovom ličnom pojavnošću, poziva na snažno, ozbiljno i duboko promišljanje. Njegova dela, iako znaju da budu vizuelno zavodljiva, ne traže uživanje u jednostavnosti prostog likovnog posmatranja već ozbiljan i odgovoran lični angažman.
Luka Salapura
Georg Redžek već tri decenije gradi svoj slikarski svet ne obazirući se na pomodne pojave savremene umetničke prakse. Osnažen uvek novim idejnim konceptom, nastavljajući prethodni ciklus dopunjen radovima prepoznatljive kolorističke i fakturalne snage, ovaj autor ukazuje u predtekstu svoje ideje na zatrovanost i iščašenu vizuru čoveka današnjice. Ako se prisetimo njegovog figuralnog obilja kao i simbologija zaustavljenih iz tube istisnutim bojenim linijama videćemo da i danas Georg Redžek ne odustaje od sebe i sopstvenog slikarskog creda.
Elementi kojima se služi prilikom komponovanja svojih slika nisu banalno ponuđeni upravo zbog činjenice da nam zapravo govore o primitivnom društvu medijske prostote kojoj smo svi odreda izloženi. Postavljeni kao neočigledna kritika savremenog društva, Redžekovi ugrađeni simboli današnjice i opštih potonulih vrednosti ogoljeni su pred posmatračem modernom slikarskom metodom. Tastature, kreature, zaverenici, očajnici, bestidnici, ali i protagonisti hrišćanskih događaja, svi su udomljeni u kolorističkom uzusu, u naznakama teksture palimpsesta. Zarad takvih nastojanja u njegovom slikarskom poslu valja tražiti drukčija značenja u potrazi za istinom likovnog jezika koji nas iznova uzbuđuje.
mr Danilo Vuksanović
