NOVI SAD. Galerija Ogranka SANU u Novom Sadu (Platoneum) predstavlja od 8. do 22. septembra 2022. iziložbu Bosiljke Zirojević Lečić (1971, Novi Sad). Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek Slikarstvo. Postdiplomske studije, odsek Slikarstvo, završila na istoj Akademiji. U okviru umetničke grupe "Multiflex" sarađuje sa drugim umetnicima u realizaciji multimedijalnih projekata. Dobitnik je više nagrada za umetnički rad.
Bavi se istraživanjem odnosa slikarstva i drugih likovnih medija, njihovim paralelama i preklapanjima. Odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora je polje gde istražuje mogućnosti izražavanja, apstrahovanja; kroz različite materijale i ideje, u cilju povezivanja različitih medija i oblasti (umetnost, ekologija, urbanizam, vizuelna kultura...).
Novosadska slikarka Bosiljka Zirojević Lečić je, još od svojih ranih radova nastalih u preludijskom periodu, sliku shvatila i tretirala kao polje mogućih preispitivanja njenih ontoloških postulata ali i kao mogućnost ekskluzivnog delovanja u "proširenom polju slikarstva". Tokom prekretnice vekova mlada umetnica je uspela da formira dela jednostavnih, preciznih i minimalističkih lapidarnih plastičkih karakteristika. Primenjujući načelo less is more i odričući se narativnosti, Bosiljka Zirojević Lečić pikturalnim (ali i nelikovnim) elementima organizuje plastičku celinu čija se poruka iščitava na nivou reprezentativnih formalnih principa.
Čvrsta geometrijska linearnost, konstrukcija, materijalizovana struktura, kombinacija različitih materijala doimaju se kao jasno definisan kontrapunkt haotičnim društvenim odnosima, destrukciji i haosu današnjeg sveta. Dakle Bosiljka Zirojević Lečić uspostavlja vlastiti plastički sistem kao svojevrsni model za preuređenje društva u krizi, za uspostavljanje sklada, reda i harmonije. To plastičko rešenje je zasnovano na geometrijskom racionalizmu, preciznosti i jasnoći, zapravo na evokaciji principa koji su u umetnosti u opticaju još od prve polovine XX veka zahvaljujući ruskim konstruktivistima, Maljeviču, Mondrijanu i De Stijlu, Bauhausu te brojnim potonjim zagovornicima racionalističkog slikarstva kojim se težilo modernizaciji u umetnosti, baš kao i modernizaciji društva.
U toj bogatoj istoriji geometrijskog slikarstva nije lako konstituisati vlasititu autorsku specifičnost na koju pledira istinski umetnik. Bosiljka Zirojević Lečić je preozbiljna umetnica da bi se zadovoljila samo "fasadnim" efektima. Kontinuiranim delovanjem ona dolazi do vlastitih rešenja, do sasvim nekonvencionalnih i neobičnih slika, do jedinstvene mogućnosti da iskaže sopstvenu osećajnost i personalnost.
U ciklusu "Meke forme, oštre forme" tako nazvanom zbog prevladavujćih mekih tekstilnih materijala i preciznog geometrijskog crteža, ona ne pravi nikakve jezičke ustupke. Minimalistički crtež je nacrtan "lenjirski“ preciznim linijama ili je linearnost ostvarena prošivanjem i ušivanjem oštrih pravolinijskih ivica tkanine; bojena svedenost je monohromijska i u tonovima je odabranih tekstilno-tkanih materijala. Rezultat je konkretan, opipljiv a i sama linija dostiže svoju reifikaciju; geometrijska polja su od nekonvencionalnog materijala (vuna, tekstilno platno) i to kao da briše utisak iluzivnosti čineći sliku realnim fenomenom.
Tom i takvom racionalno i precizno "napravljenom" slikom, umetnica nas odvodi do suštinske namere svoje umetničke misli koju suptilno suprotstavlja svekolikoj krizi sveta: ona svoju personalizovanu ideju meke i uosećajene konstrukcije suprotstavlja destrukciji, mirnoću i racionalizam geometrije suprostavlja haosu sveta...
Sava Stepanov
