NOVI SAD. Galerija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) predstavlja, od 26. septembra do 7. oktobra 2022, fotografije Lune Jovanović. Završila je osnovne studije na katedri za fotografiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i master studije na interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na odseku Teorija umetnosti i medija.
U seriji fotografija Nikada me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe, autorka koristi različite mogućnosti čitanja pojma Das Unheimliche (mitološke, psihoanalitičke, filozofske) kao polaznu tačku za vizuelnu interpretaciju. Prevod nemačke reči Das Unheimliche na srpski jezik nije u potpunosti moguć, ali postoji nekoliko rešenja koja su najčešće zastupljena u literaturi: začudno, uznemirujuće, nelagodno, jezovito. Sam fenomen reprezentovan je dinamikom koju kreira odnos pejzažnog prostora i ljudske figure.
U seriji fotografija Nikada me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe, autorka koristi različite mogućnosti čitanja pojma Das Unheimliche (mitološke, psihoanalitičke, filozofske) kao polaznu tačku za vizuelnu interpretaciju. Prevod nemačke reči Das Unheimliche na srpski jezik nije u potpunosti moguć, ali postoji nekoliko rešenja koja su najčešće zastupljena u literaturi: začudno, uznemirujuće, nelagodno, jezovito. Sam fenomen reprezentovan je dinamikom koju kreira odnos pejzažnog prostora i ljudske figure.
Fotografije ispituju granicu skrivenog i razotkrivenog, spoznatljivog i nespoznatljivog, baš poput značenja Das Unheimliche koje obuhvata kontradiktornost istovremeno skrivenog i bliskog aspekta nekoga ili nečega razotkrivenog u svom začudnom i, suštinski, nepoznatom obliku. Rad se bavi pogledom u kontekstu nemogućnosti potpunog i verodostojnog uvida u način na koji neko ili nešto gleda ili biva gledan, ali i pitanjem: ko ili šta može da vidi? Obzirom da je uspostavljen odnos između pejzažnog prostora i subjekta, pejzaž je tretiran kao subjektivnost za sebe - on gotovo da postaje ničeanski ambis koji uzvraća pogled i stupa nemuštu interakciju sa ljudskom figurom.
Kako je Frojd Das Unheimliche doveo u direktnu vezu sa onim što je nazvao primitivnim animističkim mišljenjem, uloga prirode neupitno konstituiše važnu podlogu za ovaj rad: priroda progovara posredstvom elemenata koje nedvosmisleno poseduje, a koji bivaju odabrani kao znakovi jednog hermetičnog jezika. Pojavost dvojnika u drugom delu ove serije fotografija briše pretpostavljenu razliku između originala i kopije i uspostavlja novi sloj začudnosti. Postoji nedoumica o tome koja je od dve figure prva i autentična, te da li je takva podela na prvo i (nepripadajuće, strano i začudno) drugo uopšte moguća. S obzirom da autorka odabira da fotografiše sopstvenu figuru, fotografije su parcijalno razotkrivanje nečega što je i njoj samoj u konačnici i poznato i strano: eksternalizovani pogled na sebe.
