BEOGRAD. Galerija "Nikola Radošević" predstavlja, od 7. do 21. oktobra 2022. slike Ivane Živić (1979, Sarajevo). Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu Likovne Umetnosti u Beogradu, odsek za slikarstvo, gde je i magistrirala. Dobitnica je nagrade za crtež Salona lepih umetnosti Francuske (2019), nagrade Fonda Vladimir Veličković (2016), Prve nagrade Rotari Kluba (2014), nagrade Fondacije Dimitrije Bašičević Mangelos (2012).
Polazeći od nedokučivog Ivana Živić u najnovijem ciklusu slika, prepoznatljivih motiva predočava umetničku zrelost. Slikarka ostaje verna figuraciji u klasičnom smislu likovnog izraza, dok njeno eksperimentisanje i ulazak u sveru apstrakcije počiva na svetu ideja, promisli i umetničke inspiracije.
Ivanine heroine se i dalje nalaze u imaginarnim, bajkovitim enterijerima obasutim vodom i svetlošću. Ove mlade žene koje plivaju u vodenom prostranstvu su simboli jedne višeslojne promišljenosti slikarke kojoj slikarstvo predstavlja put traganja za onim stvarnim u životu i trenutkom koji ga određuje, usmerava i definiše. Sada senzualnost, putenost i ljubav odišu sa slika, jer su upravo to i osećanja kojima se umetnica bavi.
Kreativan umetnički poriv predstavljaju emocije dok Ivana pronalazi način da figuracijom uz mnoštvo detalja predstavi sreću, tugu, ljubav, strast, melanholiju, ushićenje. Ova stanja i razmišljanja je teško verbalizovati i ona često ostaju u domenu neopipljivog. Ali slikarka svojim umećem i veštinom transformiše ova raspoloženja kroz realne slike prenoseći ideje toka života, energije i duhovnosti. Konkretne predstave i očigledno nisu glavni motiv njenog stvaralaštva, Ivana nije ilustrator emocija i misli.
Ona kroz realne motive prenosi jedan dublji unutrašnji svet koji pokreće misli, osećaje, mirise i zvuke koji nas vode u imaginaran lični svet snažnih doživljaja, uspomena, nadanja, snoviđenja. Lepota koja je prisutna pred okom posmatrača ukazuje na optimizam i snagu slikarke koja se bori u svakodnevnom životu čuvajući bogatstvo svog unutrašnjeg sveta.
Vrsna likovnost, visok slikarski nivo izvođenja i posvećenost detalju realizovani su vrhunskom crtačkom veštinom, dok boja kao gradivni element slike ima širok spektar. Kao kod baroknih umetnika narativni sadržaj podržan je svetlošću i senkom. Na ovaj način stvara se iluzija, unosi dramatičnost. Hrabrim koloritskim kontrastima, ponekad i monohromnim slikama stvara prepoznatljiva ostvarnja.
Ivana se ne plaši ni iskrivljenja koja nastaju kao iluzija prelamanja svetlosti u vodi. Krivudavost i refleksija svetlosti obrašuje i samostalno dodeljujući joj svojevrsnu simboliku. Ovde se volumen, masa, prostor i pokret nalaze u balansu, dok stvaraju ujedno stvarne i nestvarne vizuelne i imaginarne fenomene.
Njene slike su kao voda koja nas oslobađa, pruža mir, pročišćava ali donosi vrtloge, strast, neizvesnost, nemir i strah, a njihov cilj mogao bi da bude i san koji će tek uslediti.
Slavica Obradinović, istoričar umetnosti.
