KRUŠEVAC. Umetnička galerija Narodnog muzeja Kruševac predstavlja od 10. novembra do 10. decembra 2022. izložbu Gorana Despotovskog (1972, Vršac). Diplomirao je na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio je osnovne akademske i magistarske studije slikarstva i doktorirao.
Izložba „Tragovi egzistencije“ Gorana Despotovskog predstavlja radove kroz nekoliko celina realizovanih kao prostorne instalacije i video rad, u kojima umetnik nastavlja da sagledava položaj čoveka u savremenom društvu, te određene društvene pojave koje su uticale na položaj i život pojedinca. Zasnivaju se na predstavi čoveka, kroz grupu, masu, gomilu ljudi ili individualno u formi lutke, gde se u tako koncipiranom prostoru prisustvo čoveka tek samo naslućuje.
Izložba Tragovi egzistencije, u seriji izložbenih ciklusa Subscript (2021-), obuhvata radove u kojima je prisutno sagledavanje čovekove pozicije kroz psihičku i fizičku istrošenost usled neposrednih sudbinskih tokova (Tema: Sudbina pojedinca i njegovo izostajanje). Egzistencija sugeriše da je reč o životnom i faktičkom, a tragovi nagoveštavaju da egzistencija nije data, kao da je samo naznačena tamo gde bi trebalo da je sveprisutna.
Pitanjima egzistencijalizma i bavljenja čovekom prožeti su svi radovi ove teme koji su realizivoni u ciklusima kroz podteme: Plutati, Socijalan, Mrtva voda, Tragovi egzistencije.
U svim ovim radovima dominantni su prikazi ljudi-figura-lutaka koje alegorijski i simbolički nagone gledaoca da se s njima identifikuje i tako preispita sopstveno mesto u društvu koje je u permanentnoj krizi na globalnom planu, i ukazuje na veliki broj različitih tema.
Iako su dominantna egzistencijalna pitanja i preovlađuje forma apsurdnosti i pesimističke obojenosti, samim konceptom u kome su prisutne i nužne veze u prepoznavanju i tragovima sećanja umetnik nastoji da ukaže na spoznaju pozicije čoveka, njegove inndividualnosti i posebnosti. Figure, u formi mase lutaka, imaju za cilj da provociraju na razmišljanje, na opomenu, da preispituju nas i naše sećanje tako da se putem njih identifikujemo i prepoznamo, da utvrdimo koliko su ti ljudi vezani za mesto, određeni događaj ili pak suprotno tome, koliko samo govore o čoveku, bilo kada i bilo gde.
Goran Despotovski se bavi istraživanjem više medijskih likovnih celina, dominantno u polju instalacija, u kojima predstavlja čoveka, grupu, masu ljudi u formi lutke, koja u prostoru kontekstualizuje prisustvo čoveka, a da njih/njega u doslovnom smislu nema. Ovako formirani i koncipirani ljudi u grupi, kroz svoj stav, stanje, odeću, stvaraju osećaj koji se jednako može poistovetiti sa stanjem grupe u redovima, logoru, zatvoru, bolnici, čekaonici i sličnim okolnostima/mestima. U ovim radovima predstava čoveka izražena je specifičnim modelom lutke. Ključno je da lutke ne govore isključivo o identitetu ličnosti, već apsorbuju identitet svih nas, odnosno čoveka. Pojavljivanje pojedinca u vidu lutke, kao tela/figure, determiniše svakodnevicu savremenog ljudskog života i civilizacijske okvire uslovljene istorijskim događajima.
Model lutke, svojim suštinskim elementima i načinom predstavljanja, aludira upravo na čoveka koji je izgubio integritet socijalnog bića, i preoblikovao se u reprodukovanu masu istovetnih neživotnih nebića. Primarni izvor za ovakvu predstavu grupe ljudi jesu različita turbulentna i represivna stanja, koja su čoveku nametnuta u manipulativnim odnosima. Na ovaj način autor povezuje opšta mesta čovekove istrošenosti u gubitku identiteta, kada u sprezi sa drugim čovekom, grupom ljudi bez identiteta, nastaje bezlična masa.
Ovakva predstava mase, koja može poticati iz prošlosti ili sadašnjosti, određenog ili neodređenog događaja, jednako ističe problem koji se može sagledati kroz period ovog vremena i regiona (progon, redovi, čekanje, glad, migracija, strah, itd.). Međutim, ova pojava je čoveku, gde god se nalazio, u kolektivnoj svesti veoma prepoznatljiva. Stoga, sagledavanje, iščitavanje i razumevanje sadržaja radova ima jasnu poruku u opomeni, jer istorijski gledano čovek je uvek prožet kolektivnom ili individualnom patnjom. Posredi je prikaz čoveka/tela koji postaje figura; figura dalje postaje lutka, a ona u istaknutim aspektima čoveka - kao pojedinca ili kao mase - ukazuje na odsutnost života, usred ljudskog sveta koji živi ovde i sada i koji se deziluzionirao.
Realizaciju izložbe podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Kustos izložbe je Biljana Grković, istoričar umetnosti - muzejski savetnik.
