NOVI SAD. Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada predstavlja od 27. marta do 7. aprila 2023. crteže Svetlane Jevtić (1970, Kraljevo). Diplomirala je na Akademiji Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts u Parizu u klasi profesora Vladimira Veličkovića, gde provodi još godinu dana na posdiplomskim studijama. Diplomirala na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti na smeru grafički dizajn u Beogradu.
Akordi valerskih odnosa njenih kompozicija imaju izražajno bogatsvo potpunog kolorističkog spektra. Za nju je crtež samostalno i samodovoljno polje, na kojem se može izneti ne samo stav umetnika, već je on u celosti odraz najosetljivijih emotivnih stanja i raspoloženja.
Danas, kada je vizuelnim umetnostima u kontekstu likovnih umetnosti teško, kada su mnogi likovni umetnici zbunjeni širinom polja i sloboda u kojima su se (neki ne svojom voljom) iznenada zatekli, kada se na prostoru terminoloških rasprava osećamo kao da smo u, suštinski i egzistencijalno, važnom sporu - obraćanje crtežu, koji je ona prvobitna i osnovna supstanca svake vizuelne ekspresije, deluje okrepljujuće. Bilo da je prisutan u formi skice ili gotovog i amostalnog rada, crtež uvek čuva svežinu zamisli, ideje i najkraćeg puta ka izvornoj emociji sa kojom umetnik ulazi u stvaralačku avanturu, a veština u njegovom izvođenju pokazatelj je onog prirodnog i prirođenog dara i autentičnog umetnikovog rukopisa.
Postoje i stvaraju umetnici koji, čak i kada se u svom stvaralačkom procesu upuštaju u najrazličitije medije, ostaju odani pre svega ekspresiji crteža i njenim minimalnim, a delikatnim elementima i vrednostima. Jedan od takvih umetnika je i Svetlana Jevtić. Akademiju lepih umetnosti je završila u Parizu, u klasi profesora Vladimira Veličkovića. Ono što, bar na prvi pogled, duguje školi i profesoru jeste posvećenost crtežu kao samostalnoj disciplini i ovladavanje velikom veštinom i zavidnim zanatskim umećem. A možda se posvećenost i ljubav ne mogu pripisati bilo čijem uticaju.Ta se bliskost prepoznaje u samoći, tokom stvaranja.
Svetlana Jevtić je slikar crteža. Često je boja, kao sredsvo izraza u likovnoj umetnosti, pripisivana odrazu emocionalnog sloja ličnosti umetnika, dok je crtež tretiran kao racionalna komponenta što učvršćuje arhitekturu slike, vezujući se tako za misaoni tok stvaraoca. U njenim radovima ova stereotipija ne opstaje. Akordi valerskih odnosa njenih kompozicija imaju izražajno bogatsvo potpunog kolorističkog spektra. Za nju je crtež samostalno i samodovoljno polje, na kojem se može izneti ne samo stav umetnika, već je on u celosti odraz najosetljivijih emotivnih stanja i raspoloženja.
Ljubiša Simović, istoričar umetnosti