Muzej Vojvodine, Novi Sad. Decembar 2007.Tročlani žiri "Videomedeje"u sastavu Ketrin Beker, Aleksandra Sekulić i Dirk Deblev dodelio je glavnu nagradu festivala "Sfinga" za najbolji video rad Kokenu Ergunu (Turska) za video diptih "Ja, vojnik" i "Zastava". Pohvalu je dobila Astrid Rigel (Namačka) za video "Sisar". Nagrada "Bogdanka Poznanović" za najbolju instalaciju, pripala je grupi francuskih umetnika koju čine Žerom i Žan-Fransoa Blanke i Rusel Floran, za interaktivni rad "Majmunska zabava".
 Ulu Braun i Aleksej Černi "Riblja čorba" |  Koken Ergun "Ja, vojnik" |
 Astrid Rigel "Sisar" |  Žerom, Žan-Fransoa Blanke i Rusel Floran "Majmunska zabava" |
 Koken Ergun "Zastava" |
Ekološke i političke teme
Andrej Tišma
U Muzeju Vojvodine u Novom Sadu održan je trodnevni, jedanaesti međunarodni video festival “Videomedeja”. U programu festivala ove godine učestvovalo je preko osamdeset umetnika iz celog sveta, a takmičarska video selekcija se sastojala od 54 video rada iz 25 zemalja, kao i dvanaest instalacija, nekoliko internet radova i dva video performansa. Festival je obeležilo prisustvo dvadesetak gostiju iz inostranstva i, za razliku od prošle godine, tročlani međunarodni žiri. Pored takmičarske selekcije na festivalu su bili prikazani specijalni programi koje su pripremili članovi žirija Ketrin Beker (direktorka Video-Foruma NBK-a iz Berlina), i Dirk Deblev (umetnik i umetnički direktor organizacije “Kurtizan” iz Genta, Belgija), a publici se radovima predstavio i umetnik iz Amsterdama Martin Veldhoen, prošlogodišnji dobitnik "Sfinge". Prikazan je i izbor domaće video produkcije.
Među takmičarskim ostvarenjima uočili smo mahom dve grupe radova, one koji se formalno bave video medijem, istraživanjem mogućnosti montaže, 3D animacije i elektronskih efekata, i one koji se bave aktuelnim pitanjima savremenog sveta; ekološkim i političkim pitanjima. Pošto su formalna istraživanja medija karakterisala neke prethodne decenije i čini se odavno završena, pažnju nam je privukla ova druga grupa radova. Bilo je tu veoma duhovitih ostvarenja, kao na primer "Pancer" Nika Roikea (Nemačka) u kome se na parodijski način u formi reklamnog spota predstavlja tenk kao naprava za ispunjenje svih želja, zatim "Poslednji krik" Ervina Olafa (Holandija) koji se zbiva 2019. godine i gde prisustvujemo susretu dve elegantno obučene prijateljice lica unakaženih pirsingom, te 3D animacija "Android 207" Pola Vitingtona (Kanada) u kome pratimo testiranje veštačke inteligencije robota što savladava različite prepreke. Ne manjka ironije i sarkazma ni dvodelnom videu turskog autora Kokena Erguna ("Ja, vojnik" i "Zastava") u kome na dokumentaristički način beleži sletsku vežbu povodom državnog praznika Turske, gde se vojnici ali i deca zaklinju na vernost domovini, na žrtvu bogu i naciji, sigurni u svoju nepobedivost i besmrtnost, prikazujući pritom sporedne detalje koji ruše željeni utisak.
Video rad "Usamljenik" Španca Gerarda Freizes Ribere nastao je ubacivanjem figure junaka sa pustog ostrva iz crno-belog filma "Robinzon Kruso" u snimke gradske vreve savremenog sveta, gde upravo ta buka i gužva igraju ulogu beskrajnog mora. Vizuelnu igru sa geometrijskim fasadama modernog sveta, putem digitalne dekonstrukcije i konstrukcije na maestralan način je u svom radu "Arhitektonska gustina" izveo je Britanski autor Kvajola. Istinsku ekološku kritiku sveta iskazli su svojim upečatljivim radom "Riblja čorba" nastalim kombinacijom videa, animacije i slikarstva Ulu Braun i Aleksej Černi (Nemačka). U formi dokumentarne reportaže, vizuelno obogaćene intervencijama tehnikom crtanog filma, oni opisuju događaj iz mašte, kako narod kraj obala Sredozemnog mora uz radost i nestrpljenje čeka da se, nakon eksplozije nekoliko nuklearnih bombi postavljenih na morsko dno, ugoste vrelom čorbom od kuvane morske faune i flore.
Od živih nastupa veoma je uspeo audio vizuelni performans Luke Dekleve, Luke Prinčića i Mihe Ciglara (Slovenija) u kome su na magičan način objedinili sliku i zvuk, inače delimično generisan i elektro-akustičkim efektima propuštanja struje kroz telo jednog od izvođača i njegovim dodirivanjem monitora i drugih rekvizita. Bio je ovo, zahvaljujući strožem odbiru radova, festival brojnih snažnih i upečatljivih ostvarenja.
Među takmičarskim ostvarenjima uočili smo mahom dve grupe radova, one koji se formalno bave video medijem, istraživanjem mogućnosti montaže, 3D animacije i elektronskih efekata, i one koji se bave aktuelnim pitanjima savremenog sveta; ekološkim i političkim pitanjima. Pošto su formalna istraživanja medija karakterisala neke prethodne decenije i čini se odavno završena, pažnju nam je privukla ova druga grupa radova. Bilo je tu veoma duhovitih ostvarenja, kao na primer "Pancer" Nika Roikea (Nemačka) u kome se na parodijski način u formi reklamnog spota predstavlja tenk kao naprava za ispunjenje svih želja, zatim "Poslednji krik" Ervina Olafa (Holandija) koji se zbiva 2019. godine i gde prisustvujemo susretu dve elegantno obučene prijateljice lica unakaženih pirsingom, te 3D animacija "Android 207" Pola Vitingtona (Kanada) u kome pratimo testiranje veštačke inteligencije robota što savladava različite prepreke. Ne manjka ironije i sarkazma ni dvodelnom videu turskog autora Kokena Erguna ("Ja, vojnik" i "Zastava") u kome na dokumentaristički način beleži sletsku vežbu povodom državnog praznika Turske, gde se vojnici ali i deca zaklinju na vernost domovini, na žrtvu bogu i naciji, sigurni u svoju nepobedivost i besmrtnost, prikazujući pritom sporedne detalje koji ruše željeni utisak.
Video rad "Usamljenik" Španca Gerarda Freizes Ribere nastao je ubacivanjem figure junaka sa pustog ostrva iz crno-belog filma "Robinzon Kruso" u snimke gradske vreve savremenog sveta, gde upravo ta buka i gužva igraju ulogu beskrajnog mora. Vizuelnu igru sa geometrijskim fasadama modernog sveta, putem digitalne dekonstrukcije i konstrukcije na maestralan način je u svom radu "Arhitektonska gustina" izveo je Britanski autor Kvajola. Istinsku ekološku kritiku sveta iskazli su svojim upečatljivim radom "Riblja čorba" nastalim kombinacijom videa, animacije i slikarstva Ulu Braun i Aleksej Černi (Nemačka). U formi dokumentarne reportaže, vizuelno obogaćene intervencijama tehnikom crtanog filma, oni opisuju događaj iz mašte, kako narod kraj obala Sredozemnog mora uz radost i nestrpljenje čeka da se, nakon eksplozije nekoliko nuklearnih bombi postavljenih na morsko dno, ugoste vrelom čorbom od kuvane morske faune i flore.
Od živih nastupa veoma je uspeo audio vizuelni performans Luke Dekleve, Luke Prinčića i Mihe Ciglara (Slovenija) u kome su na magičan način objedinili sliku i zvuk, inače delimično generisan i elektro-akustičkim efektima propuštanja struje kroz telo jednog od izvođača i njegovim dodirivanjem monitora i drugih rekvizita. Bio je ovo, zahvaljujući strožem odbiru radova, festival brojnih snažnih i upečatljivih ostvarenja.