LJUBLJANA. U ljubljanskoj "Galeriji Y", u saradnji sa beogradskom Galerijom ŠTAB, od 4. avgusta do 1. septembra 2023, biće otvorena izložba Joškina Šiljana (Nebojša Stojković, 1953, Pirot). Pripada generaciji umetnika koji se na domaćoj umetničkoj sceni formiraju devedesetih godina 20. veka. Dobitnik je više nagrada i priznanja i jedan je od najpoznatijih i najaktivnijih autora na spskoj likovnoj sceni.
Šiljanova umetnost je fluidna. Pokretljiva i živa. Nestalna u svojoj prirodi, u beskonačnim prostranstvima formi i boja. Energična i divlja. Nezaustavljiva. Ovakvo slikarstvo se dešava, odvija i teče pred posmatračem. Ono je sve samo ne statično i solidno. "Okretne slike" nagoveštavaju živost, agilnost i slobodu koja im je oduvek bila svojstvena. Sloboda u kontekstu Šiljanove umetnosti odnosi se na neopterećenost motivom, formom ili jezičkom frazom koja je duhovita u svojoj nepromišljenosti i spontanosti momenta u kome se rađa.
Dok su neki prethodni ciklusi autora u velikoj meri bili fokusirani na antropomorfnu formu i snažan grafizam kao i brojne nanose boje, ovde to nije slučaj. Novo slikarstvo postaje nežnije i lazurnije, a prostranost i vazdušastost zauzima mesto prethodnom horror vacui*-u kao vodeća karakteristika "Okretnih slika".
Nove forme koje se javljaju na okretnim slikama vizuelno su srodne mašinama i sklopovima. Ovi sklopovi nisu oni dehumanizovani, robotizovani i metalni. Nežni su i krhki. Deluju razigrano, pokretljivi vetrom poput Kolderovih mobila. Možda ih kinetička skulptura najbolje opisuje. Lakoća promenljivost i suptilnost naspram beline. Ove naprave su utopijske prirode. Ako pažljivo osmotrimo njihove konstrukcije i upotrebljene boje kao i detaljne opise koji ih prate videćemo da svaka ima svoju preciznu namenu. Tako su na radovima prisutne - veštačka inteligencja za usađivanje veselih pogleda na svet i bližu okolinu, vanvremenska mašina za ubrzanu reinkarnaciju, aparat za glancanje harmoničnih odnosa, poluautomatska heftalica za heftanje veselih osmeha i mnoge druge.
Šiljan ovde preuzima ulogu koja u njemu skrivena leži i čeka da odgovori zadatku. On je naučnik, inženjer, konstruktor, kreator i stvoritelj jednog bezbrižnog sveta gde vlada optimizam i osmeh, okret i radost. On slika sve naše unutrašnje pokretače. One male šrafove i sklopove bez čijeg rada bi naše mašine od kostiju i mesa odavno stale.
*Horror vacui - strah od praznog prostora. Termin poznat u istoriji umetnosti gde su se umetnici prilikom izrade reljefa ili slika trudili da u potpunosti ispune površinu ne ostavljajući mesta između predstava.
Ana Kršljanin, istoričar umetnosti