BEOGRAD. Galerija Fakulteta lkovnih umetnosti i Galerija Centra za grafiku i vizuelna istraživanja predstavljaju od 26. oktobra do 13. novembra 2023. retrospektivnu izložbu Ivanke Živković (1936 - 2022). Završila je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i postdiplomske studije u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Završila je i postdiplomske studije konzervacije i restauracije na Institut Royal du patrimoine artistique u Briselu.
Umetnost Ivanke Živković suštinski odražava njenu ličnost. Životnost, vitalnost, energija, britkost misli i uživanje u lepotama svakodnevice su karakterna svojstva slikarke, koja se mogu prepoznati u zagasitoj, eruptivnoj, utihloj i intenzivnoj boji, snazi poteza, reljefnoj strukturi, nervaturi linearnih zapisa... Njena umetnost se sagledava kao jedinstven, isprepleten tok slika i radova na papiru, o čemu svedoče i podaci da je na prvoj samostalnoj izložbi (1962) izložila slike, a na drugoj (1965) akvarele. Ta vrsta paralelnosti i međusobnog prožimanja je nepobitna tokom svih šest decenija njenog umetničkog delovanja.
Formativni proces stilskog uobličavanja započela je kod Nedeljka Gvozdenovića a njen profesionalni put se vezuje za početke Oktobarskog salona na kojima se beleži njeno prvo izlaganje na kolektivnim izložbama. Opredeljujući se za jedan vid moderne likovne estetike, ona na prvoj samostalnoj izložbi 1962. godine izlaže autentična dela strukturalnog slikarstva, čime odlučno manifestuje svoja ubeđenja te vrste. U daljoj genezi umetničkog rukopisa Živkovićeva se okreće novoj likovnosti bližoj tradicionalnoj estetici, odnosno stabilnom diskurzivnom jeziku plastičkih vrednosti. Odvaja se od poetike enformela i orijentiše ka klasičnom slikarstvu. Iz utvrđenih koordinata, preuzima kružne forme koje se modifikuju u jedinstveni znak-simbol. Idući od materije ka obliku, dolazi do forme ploda koja postaje primarna tema. Uspostavljen kao konstanta, ovaj siže je višedecenijska vizuelna naracija njene umetnosti.
Na razmeđu dva milenijuma, Živkovićeva se u slikarstvu okreće pejzažu u kojem je ostvarila specifičan personalan rukopis. Boraveći u prirodi, interpretira je na platnu bojama svoje mašte. Njena analitička priroda pažljivo je obrađivala svaki deo prizora gde se u realnoj datosti fiksira određeni predeo koji se potom u slici sugestivno utapa u atmosferu željenog štimunga. Pejzažnu fabulu nalazila je boraveći na slikarskim kolonijama širom Srbije.
Uživala je u osobenostima koju nude pojedine discipline i u određenim životnim fazama opredeljivala se upravo za onaj medij koji najizražajnije može da prenese određene likovne zamisli. Od radova na papiru najzastupljeniji su crteži i pasteli, a bavila se i akvarelom. Njen crtački opus može se pratiti od kraja pedesetih godina 20. veka do početka treće decenije ovog veka, a pastel od osamdesetih do sredine druge decenije 21. veka. Afinitet ka crtežu izrazito je naglašen kod ove pasionirane slikarke koja se celog života paralelno bavila slikarstvom i crtežom, a i sama je govorila da nema slike bez crteža. Orijentisana ka čistoti izraza koji je efektniji što je jednostavniji, od početka se fokusirala na klasičan izvođački postupak i tehniku (tuš, pero i ugalj). Njeni crteži su energični i ekspresivni, u njima se ogleda prefinjen likovni stil i jedan senzibilan osećaj za liniju kao osnovno ikonografsko sredstvo. Pored ploda, leptiri, bokori, animalni i drugi sadržaji bili su lajtmotiv u crtežima i pastelima. Senzacija je transponovana evokativnim potezima i baš ta raznolikost kroz koju se manifestuje bogatstvo izraza, Ivankinu umetnost čini privlačnom.
Olivera Vukotić, istoričarka umetnosti