NOVI SAD. Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada predstavlja od 26. februara do 8. marta 2024. skulpture Tamare Sekulić (1991). Diplomirala je je vajarstvo na Umjetničkoj akademiji u Osijeku. Njena umetnička delatnost odvija se kroz medij skulpture, objekata, prostorne instalacije i crteža. "Ko gleda prema napolju, sanja; ko gleda prema unutra, budi se." (Karl Gustav Jung)
Ako bismo umetnost, odnosno umetnički čin definisali kao odraz misli i osećaja samog umetnika, onda bi rad umetnice Tamare Sekulić bio upravo to. O vlastitim unutarnjim previranjima umetnica progovara jednostavnim i vrlo pročišćenim likovnim jezikom kroz seriju objekata u drvetu naziva "Izlazne putanje". Jedna od bitnih dimenzija ljudskog opstanka jeste nada koja se skriva iza naslova ove serije radova. O tome govori i Ernst Bloch u svojem spisu "Duh utopije" (GeistderUtopie, 1918), koji za nadu kaže da je to otvorenost spram novoga i mogućega, a javlja se ponajpre u umetnosti i uopšte u čovekovom duhovnom stvaranju. Kao mentalno-emotivni čin nada spada u antropološko i psihološko područje zbilje. Ona izvire iz samog ljudskog bića, njegove naravi i osobnosti, kako to tvrdi E. Bloch.
Koristeći se osnovnim likovnim elementom crteža - linijom, koja je temelj svih oblika likovnog izražavanja, umetnica stvara geometrizirane objekte, smeštajući liniju unutar kvadratnih okvira. Neke od linija lome se pod pravim uglom, počinju i završavaju unutar okvira, dok su druge izlomljene i naglo se prekidaju ne završavajući nigde te ostavljaju prostor za dalji razvoj ili "konstrukciju misli" kako ih sama umetnica naziva. Naizgled jednostavni oblici kvadrata ispresecani mnoštvom linija koje se lome pod različitim uglovima i kreću u različitim smerovima asociraju na lavirint - simbol traženja izlaza. Rad Tamare Sekulić tako je i simboličan prikaz ljudskih misli, želja, koje uvijek traže izlaz iz nerešivih situacija. Iako je značenje ove serije radova određeno prvenstveno iskustvom same autorke, interpretacijski ono nadilazi jednostavnost tumačenja. Ukoliko preslikamo kvadrat na vlastiti život, prepoznaćemo njegovu metaforu kao nečeg što je zadano, pravilno, usklađeno, sigurno i stabilno. Dodamo li pak tome mnoštvo ispresecanih linija unećemo nemir, nesigurnost, neizvesnost, ali i sve dobro što one sa sobom nose - mogućnost izlaza.
Rečima Karla Gustava Junga: Ko gleda prema napolju, sanja; ko gleda prema unutra, budi se.
Prema tome, umetnički čin stvaranja bio bi ekstrinzična slika unutarnjeg sveta umetnika ili stvaratelja, koji samim činom stvaranja osvešćuje ono što nosi u sebi i traži put prema izlazu. Jednako tako, umetnica stvara ovu seriju polazeći od sebe odnosno unutar sebe kako bi pronašla rešenje, odnosno izlaz iz trenutne situacije, te nam time želi poručiti: na nama je samo da pronađemo put, jer izlaz uvijek postoji.
Diana Ososlija