Grafičar i slikar Radovan Jandrić na umetničkoj sceni je prisutan nekoliko decenija. Njegova umetnička avantura započinje ranih osamdesetih godina. Likovna kritika beleži kako je reč o umetniku koji je otvoren za najdirektnije impulse sveta i vremena u kojem živi i stvara, a zbog toga je razvoj njegovih grafičkih ideja ostvaren logikom dnevničke hronologije.

Slike Radovana Jandrića, kao ubedljivo pikturalno organizovane događaja - događanja, predstavljaju samo moguću zbilju, posebna područja izmaštane stvarnosti. U njima preovlađuje seta, nostalgija čoveka koji više ne pripada jednoj sredini koju je tako dobro poznavao, kome je sad ostalo samo sećanje i koji mora, izmenjenim pogledom i u ambijentu već sasvim drugačijih događanja, odnosa, načina na koje je uređeno i organizovano, 'stanje egzistencije' (u nametnutoj zbilji kojoj ne želi da se do kraja prilagodi, ni da je prihvati), da u slikama 'sećanja i zaborava' pretoči svoju težnju za pričom i pripovedanjem kao, pre nametnutog, nego izabranog načina krajnje subjektivnog prepričavanja.

Miloš Arsić

Retko je ko od savremenih vojvođanskih umetnika toliko zabavljen egzistencijalističkim fenomenima svakodnevice kao Radovan Jandrić. A 'zatečena' ili 'data' situacija mu je konstantno išla na ruku: krize, raskoli, ratovi, tranzicije... Sudbina se nemilosrdno nama poigrala, a onda ju je umetnik jednostavno 'reciklirao' te od nje i njenih manifestacija napravio jedan uzbudljiv umetnički iskaz dostojan najumnijih stvaralaca. Zato Jandrićev višedecenijski opus predstavlja verodostojnu hronologiju zbivanja tokom svih ovih izgubljenih godina i decenija.

Sava Stepanov