KRUŠEVAC. Umetnička galerija Narodnog muzeja Kruševac predstavlja od 18. aprila do 18. maja 2024. izložbu Gabriela Glida (1966, Beograd). Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nikole Jankovića. Dobitnik je više nagrada za skulpturu.
Na ovoj izložbi autor predstavlja novije radove, skulpturu i print u karakterističnom kombinovanju i realizaciji tradicionalnih i novih materijala i stalnom preispitivanju modela reprezentacije. Minimalističkim pristupom i minucioznim postupkom, upotrebom redi mejd objekata i skulptoralne obrade različitih materijala, na nivou aluzivnosti podstiče niz pitanja i moguća tumačenja savremenog sveta kao fenomena individualne i društvene stvarnosti.
Izložba "Homeoapatija ili Glidov pojmovnik sveta polaznih tačaka" dobija više od jednog značenja, posebno što nije mišljena kao ambijentalna celina, sa radovima koji svaki pojedinačno u lako ostvarivoj komunikaciji i prepoznatljivosti otvaraju slojevite i nove odnose.
Predstavljena pod istim nazivom tokom prošle godine u Beogradu, dopunjena novim radovima, zadržava tumačenja Jelene Spaić, data u tekstu kataloga izložbe, koji je koncipiran kao pojmovnik predstavljenih dela, upućujući na narativnost i moguća značenja svakog rada pojedinačno.
"Početak opet" je struktuirana alegorija ne-mesta ili prostora između. Minimalistička redukcija uz integraciju značenja Glidovu semantiku smešta pravo u centar - između svih nagoveštenih krajnosti. Gotovo arhitektonska kompozicija zavesa od špera, pored točkova i pažljivom geometrijskom ravnotežom nagoveštava kretanje i ritam. Tendencija pada zavese na kraju narativa je materijalizacija opšteg konstantnog paradoksa.
Smeštena između potrebe za otvorenošću i potrebe za skrivanjem, "Početak opet" evocira lične, ali i večne konflikte modernih društava vraćajući nas opet na mesto ispred-ne Gvozdene, već strašnije zavese naših iluzija novih prilika u zemlji velikih šansi. Diši opet (kao i Početak opet) je Glidova reinvencija starijeg rada Diši. U svojoj nezaustavljivoj progresiji vreme stvara značenja i dovodi u novi kontekst.
Aluminijumska forma meha harmonike ovog puta izlivena je od sunđera sa malim metalnim blokejima na ivicama polusfere. Želja menja raspored sveta. Ovo je još jedan Glidov vizuelni paradoks, jer autor gotovo piktogramskom naracijom prenosi emocije iz potpuno suprotnih registara. Spoj drvene kraljice peći sa akvarijumom je nostalgija za nepredvidljivošću. Ispeci pa reci tri želje, koje se neće ispuniti, neće sagoreti iako mi odavno jesmo, iznova verujući u moć zlatne ribice. Zato smo je i zatočili u akvarijumu koji odiše nepopravljivim mirisom iznenađenja i odmah tu pored bakarni lonac "napunjen" bronzanom cepanicom.
Jelena Spaić