Galerija Vojvođanske banke, Galerija "Zlatno oko", Galeija "Bel Art", Novi Sad. April - maj 2006.Warholov ogroman doprinos savremenoj umetnosti je u tome što je razbio tradicionalna načela o autonomiji umetnosti, izbrisao razliku između fotografije i slike, zatim, uzdigavši banalnost na nivo visoke umetnosti, koncepcijski kič je pretvarao u oblik umetničkog dela, doprineo razvoju multimedija, umnožavanjem svog dela koristeći tehniku sito-štampe anulirao je razliku između originala i kopije.
Vorhol za sva vremena
Božanstvo moderne umetnosti Endi Vorhol (1928-1987) sišlo je među Novosađane. Ovaj izuzetno važan kulturni događaj zbio se zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji novosadskog Centra za vizuelnu kulturu "Zlatno oko" i Muzeja savremene umetnosti Endija Vorhola u Medzilaborcu, Slovačka, zavičaju Vorholovih roditelja, gde se zahvaljujući zalaganju umetnikovog brata Džona Varhole čuvaju remek-dela ovog revolucionara i inovatora moderne, rodonačelnika pop-arta koji je šezdesetih godina prošlog veka snažno uticao na planetarnu kulturu, dajući novo mesto umetniku i umetnosti u njoj. Sedamdesetak Vorholovih slika i grafika rađenih sito-štampom postavljeno je u Galeriji Vojvođanske banke i "Zlatnom oku", a izbor iz svetske mejl-art produkcije, čiji je Vorhol protagonista takođe bio, u Galeriji "Bel art". Izbor radova deset naših i slovačkih umetnika koji svojim delom nastavljaju ili komentarišu Vorholovu poetiku postavljen je u Muzeju Vojvodine.
Vorholova revolucionarnost i hrabrost ogleda se pre svega u tome što je odbacio rukotvorenost likovnog dela i veštinu umetnikove ruke kao kriterijum vrednosti. Fasciniran tehnikom serigrafije i mogućnošću reprodukovanja i umnožavanja slike, kolaža i crteža, na pijedestal je podigao umetnikovu ideju, stav i angažman. Strasno je nanosio emulzije na foto-osetljiva sita, intervenisao na nađenim fotografijama iz novina, časopisa, modnih žurnala, pravio na stotine varijacija istog motiva, ali svoja konačna dela nije gotovo ni dodirivao. Veoma rano je osetio draž tog "mašinskog" pristupa umetnosti, čime je postao preteča multipla, demokratičnog umnoženog dela koje dopušta da svaki korisnik u ruci ima original, kao i docnije elektrografike i kompjuterske umetnosti.
Andrej Tišma
Božanstvo moderne umetnosti Endi Vorhol (1928-1987) sišlo je među Novosađane. Ovaj izuzetno važan kulturni događaj zbio se zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji novosadskog Centra za vizuelnu kulturu "Zlatno oko" i Muzeja savremene umetnosti Endija Vorhola u Medzilaborcu, Slovačka, zavičaju Vorholovih roditelja, gde se zahvaljujući zalaganju umetnikovog brata Džona Varhole čuvaju remek-dela ovog revolucionara i inovatora moderne, rodonačelnika pop-arta koji je šezdesetih godina prošlog veka snažno uticao na planetarnu kulturu, dajući novo mesto umetniku i umetnosti u njoj. Sedamdesetak Vorholovih slika i grafika rađenih sito-štampom postavljeno je u Galeriji Vojvođanske banke i "Zlatnom oku", a izbor iz svetske mejl-art produkcije, čiji je Vorhol protagonista takođe bio, u Galeriji "Bel art". Izbor radova deset naših i slovačkih umetnika koji svojim delom nastavljaju ili komentarišu Vorholovu poetiku postavljen je u Muzeju Vojvodine.Vorholova revolucionarnost i hrabrost ogleda se pre svega u tome što je odbacio rukotvorenost likovnog dela i veštinu umetnikove ruke kao kriterijum vrednosti. Fasciniran tehnikom serigrafije i mogućnošću reprodukovanja i umnožavanja slike, kolaža i crteža, na pijedestal je podigao umetnikovu ideju, stav i angažman. Strasno je nanosio emulzije na foto-osetljiva sita, intervenisao na nađenim fotografijama iz novina, časopisa, modnih žurnala, pravio na stotine varijacija istog motiva, ali svoja konačna dela nije gotovo ni dodirivao. Veoma rano je osetio draž tog "mašinskog" pristupa umetnosti, čime je postao preteča multipla, demokratičnog umnoženog dela koje dopušta da svaki korisnik u ruci ima original, kao i docnije elektrografike i kompjuterske umetnosti.
Druga značajna tekovina Vorholovog stvaralaštva je uvođenje fotografije u umetnost na velika vrata, korišćenje nađenog ili snimljenog foto-predloška kao autentičnog likovnog elementa, ujedno literarnog sižea dela, znajući intuitivno da je fotografija jedno od najznačajnijih civilizacijskih obeležja 20. veka.
Njegov treći presudan "izum" je upotreba snage i sugestivnosti medija informisanja i komunikacija. Vorhol je na izuzetno vešt i lucidan način koristio tekovine reklame, oglasa, medijskih kampanja zvezda filma i estrade, preuzimajući njihovu prirodu i glamur u svojim radovima, unoseći najčešće upravo sadržaje masovnih medija u svoja dela, konačno i sam pokrećući sopstvene medijske projekte kao što su filmovi, časopisi, intervjui, izdavačka delatnost, saradnja s muzičarima itd. Takođe, njegov stil ponašanja, okupljanje umetnika oko sebe, otvaranje kreativnih prostora i radionica, stvaranje ambijenta slobode, delovali su podsticajno na čitavu američku urbanu kulturu 60-ih i 70-ih, kao i na globalnom planu.
Na novosadskoj izložbi prisutni su gotovo svi najznačajniji i karakteristični Vorholovi radovi, od "Kembel supe", "Merlin" i "DŽeki" iz 60-ih, preko "Električne stolice", i "Maoa" iz 70-ih, do "Crvenog Lenjina", "Ingrid Bergman", "Hansa Kristiana Andersena" sa nizom bajkovitih prizora igračaka, "Getea" i "Bika koji sedi" iz 80-ih. Lepo je prikazana i Vorholova okrenutost prirodi u serijama "Cveće" iz 1970, "Grožđe" iz 1979. i "Ugrožene vrste" (leptir) iz 1983. Takođe i njegova vezanost za religijske teme u "Svetoj Apoloniji" 1983. i "Poslednjoj večeri" 1986.
Uz slike, publika ima priliku da vidi i nekoliko Vorholovih ličnih predmeta u vitrinama, kao što su naočare za sunce, kožna jakna i vokmen, što je u stilu mitologizacije banalnih stvari iz svakodnevice, u čemu je sam Vorhol bio majstor.
Centralna fotografija na izložbi u "Bel artu" prikazuje pop-artistu Reja Džonsona i Vorhola kako u "Fektoriju" snimaju film. Džonson je poznat po tome što je ranih 60-ih osnovao "Njujoršku dopisnu školu umetnosti" koja je kasnije prerasla u najmsovniji planetarni umetnički pokret mejl-art. Poznato je da je Vorhol najpre izrađivao gumene pečate, u okviru mejl-art razmene, umnožavajući otisnute likove na papiru, da bi zatim otkrio tehniku sito-štampe koja mu je više odgovarala. Upravo na vezi ova dva umetnika zasniva se koncepcija izložbe "Omaž: Vorhol", takođe iz zbirke Vorholovog muzeja u Slovačkoj. Tu izlaže stotinak umetnika iz čitavog sveta među kojima su i veoma poznata imena [ozo [imamoto, Kavelini, Klaus Groh, Emilio Morandi, Ruđero Mađi, Ko de Jonge itd, a iz Jugoslavije 80-ih godina Franci Zagoričnik, Miroljub Todorović, Bogdanka Poznanović, Vlado Martek, Predrag [iđanin, Jaroslav Supek i drugi. Mnogi od ovih autora svojim delima asociraju na ličnost Endija Vorhola ili parafraziraju njegova dela, a mladi kustos izložbe iz Slovačke Martin Cubjak aranžirao ih je na posebno kreativan način.
Izložba "Jedna moguća reminiscencija: Vorhol"donosi zanimljive i veoma atraktivne radove slovačkog umetnika Danijela Brođanija koji muški i ženski akt, zatim cveće i razne druge biljne strukture efektima promene boja na fotografiji transformiše u psihodelične prizore. Svetozar Midlo, takođe iz Slovačke, izrađuje asamblaže od delova odeće i vešalica, uvezane kanapima. Među našima Dušan Otašević je predstavljen radom u kome figuriraju Vorhol, Leonardo i Paja Patak, a Mileta Prodanović akvarelima iz "Brendopolisa". Dušan Todorović interveniše na uveličanoj novčanici od jednog dolara ispisujući "Sjedinjene države virtuelnosti", dok Radovan Jokić u kompoziciji devojke pred izlogom islikava umnožene likove Mona Lize. Izloženi su i tanjiri Živka Grozdanića sa ispisanim naslovima Vorholovih dela, kao deo njegovog performansa "Kuvanje Vorholove supe".
Prateće izložbe sa mnoštvom autora iz raznih zemalja sveta pokazuju koliko je duh Endija Vorhola još uvek živ, a dolazak njegovih autentičnih dela u našu sredinu, prvi put u ovolikom broju, svakako će imati pozitivan efekat u vremenu koje dolazi.