NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 7. juna do 21. jula 2024. izložbu "Iskustvo pejzaža" Roberta Jankulovskog i Monike Moteske. Ova izložba stiže u MSUV nakon uspešne prezentacije u Paviljonu Severne Makedonije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji i u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije.
Robert Jankuloski i Monika Moteska
"Iskustvo pejzaža" je multimedijalni projekat u čijem fokusu je istraživanje arheologije prostora, slojevitosti napuštenih i zapuštenih predela unutar kolektivne kulture sećanja/memorije i oživljavanje "prisustva neprisutnog", te njihovog pozicioniranja u novi kontekst. Odnosi života i smrti, lepog i ružnog, zdravog i otrovnog, čine osnovu kritičkog pristupa tema kojima su se autori prethodno bavili.
Kustoskinje izložbe su dr Ana Frangovska, viša kustoskinja Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, i dr Sanja Kojić Mladenov, muzejska savetnica, iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Komesarska izložbe je dr Dita Starova Kerimi, direktorka Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije.
"Čovek je jedino biće koje je svesno svog postojanja", u kontekstu filozofije egzistencije - ukoliko nastavimo sa Sartrovim razmišljanjem o čovekovoj slobodi u smislu ličnog izbora, odabira mogućnosti i preuzimanja odgovornosti za događaje i rizike za čovekovo postojanja, izvodi se zaključak ili protivrečnost o besmislenosti ili apsurdnosti ljudskog postojanja, što se često potvrđuje na mnogim primerima kroz istoriju čovečanstva. Projekat Iskustvo pejzaža Roberta Jankuloskog i Monike Moteske razmatra ovu temu, kao i mnoge druge podslojeve.
Pitanja koja postavljaju direktno su usmerena na povezanost ekologije sa korporativnim imperijalizmom, rodnim perspektivama, kolektivnim identitetima i značajem dekolonizacije ne samo istorije već i prirode. Razmatraju odnose moći u društvu i opasnosti koje nose međusobne borbe kroz bezumne ratove (bilo da su u pitanju ekspicitni ili implicitni, realni ili psihološki, fizički ili hemijski) i sve agresivnije neoliberalno iskorišćavanje i zloupotreba prirodnih resursa.
Istražuju pitanja ljudskih sloboda, odgovornosti i rizika za sopstvena delovanja, te pitanje opstanka humanosti kao vrednosti savremenog društva. Bave se nagomilanim problemima, ukazujući na važnost uspostavljanja novog poretka koji bi pružio mogućnost prevazilaženja antropocentričnog pogleda na svet. Može li lepo biti istovremeno i podmuklo ružno, te može li estetski vredno postati sluga zla?
Izložba je realizovana uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvom kulture Republike Severne Makedonije. |