NOVI SAD. Galerija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine predstavlja od 7. do 18. oktobra 2024. slike Gige Đuragića Dileta (1946, Kovilj). Diplomirao je na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu. 2020. godine obeležio je 50 godina umetničkog rada. Izlagao je širom Evrope, ali se uvek vraća svojoj Vojvodini. Osnivač je udruženja umetnika "Likovna kolonija Kovilj".
Giga Đuragić Dile je slikar prepoznatljiv po monumentalnim pejzažima ravničarskih predela, gde se spajaju nebeska prostranstva i ravnica u gotovo nestvarnoj harmoniji. Njegove slike velikog formata, konkretno dimenzija 200 x 150 cm, omogućavaju posmatraču da doslovno uroni u prizor, čineći ga delom samog pejzaža.
Pejzaži koje Đuragić stvara imaju sposobnost da prenesu osećaj beskonačnosti i mira. Prostrane ravnice su oslikane na način koji naglašava otvorenost prostora, često s minimalnom upotrebom elemenata u prvom planu, što dodatno doprinosi osećaju širine i slobode. Nebo zauzima značajan deo kompozicije, često prelazeći od suptilnih pastelnih tonova do dramatičnih prikaza oblaka i svetlosti. Ove slike izazivaju kontemplaciju, kao da pozivaju posmatrača da zastane i razmisli o prirodnim ciklusima i povezanosti čoveka sa okolinom.
Koloristički, Đuragić koristi širok spektar boja, od blagih tonova zlatne i zelene do intenzivnijih nijansi crvene, plave i ljubičaste. Njegovo shvatanje svetla je posebno upečatljivo - pejzaži često zrače posebnom unutrašnjom svetlošću koja ne dolazi nužno iz određenog izvora, već kao da se rađa iz samog prizora. Ova igra svetla i senki stvara dinamične odnose unutar slike, oživljavajući pejzaž i dajući mu emotivnu dubinu.
Đuragićeve kompozicije su promišljene i balansirane, sa jasnim horizontima koji deluju kao oslonac između zemlje i neba. Perspektiva je često niska, omogućavajući nebu da dominira scenom, čime umetnik dodatno naglašava beskrajnost prostora. Priroda je prikazana u svom najčistijem obliku - bez prisustva ljudskih figura, ali s implicitnim osećajem čovekove prisutnosti kroz način na koji su prizori oblikovani.
Đuragićevi pejzaži nisu samo estetski privlačni, već nose i dublje simboličko značenje. Ravnice koje slika mogu se posmatrati kao metafora za unutrašnju tišinu, mir i kontemplaciju, ali i za prostranost ljudskog duha i potencijalnost. Njegovi radovi podsećaju na potrebu za povratkom prirodi, za ponovnim otkrivanjem jednostavnosti i tišine u svetu koji je sve više obeležen ubrzanim tempom života.
Giga Đuragić Dile kroz svoje pejzaže uspeva da stvori moćne vizualne doživljaje koji povezuju posmatrača sa prirodom na jedan intuitivan, gotovo duhovan način. Njegove slike, posebno velikih formata, omogućavaju da doživimo ravnicu u njenom punom sjaju, prostranstvo koje inspiriše osećaj smirenosti, ali i neprestane promene i pokreta.
Luka Salapura,
likovni kritičar