Olako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili za sebe. U ovom broju Gradine stekli su se tekstovi koji kritički, polemički, parodijski razmatraju globalizam i njegovo delovanje na naše srce i dušu.
Ilustracije u broju: Zvonimir Kostić Palanski
Jesu li vam istetovirali bar-kod? Zgodna stvarčica: lakše dobijate vize, lakše putujete preko granice, kroz aerodromske procedure prolazite kao metak... Nema više čekanja u redovima u banci, kod lekara, u trgovini, u bioskopu... Nikome niste sumnjivi, nikome snishodljivi, niko vas ne može opljačkati: dovoljno je da pružite ruku da laser očita niz uspravnih linija, vaš jedinstveni kod. A i tetovaža je cool, božanstveni modni detalj, nije prosta mastiljava mrlja, već sjajan, i u mraku blistav hologram. Olako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili za sebe. U ovom broju Gradine stekli su se tekstovi koji kritički, polemički, parodijski razmatraju globalizam i njegovo delovanje na naše srce i dušu. Trošne ideje kosmopolitizma o planetarnom duhovnom jedinstvu i ravnopravnosti različitih ideoloških strategija raspršila je moćna ruka globalne ekonomske, političke, vojne i kulturološke integracije. Shodno konceptu teorije zavere, ideologije više nisu spontani istorijski odrazi, već projektovane, manipulativne tehnologije upravljanja istorijom. "U najopštijem smislu ideologija se može odrediti kao svest u kojoj se postojeća realnost pokazuje u svoj svojoj izokrenutosti kao jedina realnost. Suštinski, ideološka svest potire bilo kakve stvarne razlike između postojećeg kakvo jeste i mogućnosti da se ono promeni. Zato bi se njena osnovna svrha mogla odrediti kao funkcionalno uklapanje pojedinca ili društvene grupe u postojeću realnost. Ovakvo utemeljenje prioritetnih ciljeva svake ideologije istovremeno otkriva i njeno kardinalno opredeljenje: ukidanje alternativne svesti i alternativnog mišljenja." (Cenzura i ideologija, Zorica Bobić, Polja br. 373, mart 1990)
Gradina broj 09/2005 o antiglobalizmu donosi dva bloka tekstova: Kulturkampf antiglobalno i Antiglobalne mrvice.
Uredništvo Gradine je novembra prošle godine uputilo mail ilegalnoj grupi (po svemu sudeći - mladih) intelektualaca koja je u Nišu, i ne samo u Nišu, izazvala burnu reakciju medija i javnosti. Parodirajući različite ideološke diskurse, koristeći nasleđe kulturnog ekscesa istorijskih avangardi srpskog nadrealizma, dadaizma i konceptualne umetnosti, ilegalni časopis Kulturkampf, letak za kritički aktivizam, kako su ga definisali anonimni autori ovog pokreta, u dvanaest brojeva, izgradio je jasan kritički, polemički i teorijski stav prema konceptu globalizma i unutar njega sagledao domaći kulturni i politički trenutak. Odgovor na mail stigao je u vidu niza originalnih i prevedenih tekstova. Dvanaesti broj Kulturkampfa je oproštajni broj, a ovaj blok u Gradini dođe mu kao postscriptum.
Drugi blok alternativnog mišljenja donosi samostalne tekstove (mrvice), koji iskaču, na različite načine, iz skupine tekstova često viđenih prilikom priređivanja ovakvih temata, u teorijskim časopisima ili zasebnim knjigama. Samo grupisanje tekstova na ovaj način predstavlja provokaciju po sebi. Nema književnosti bez ozbiljnog promišljanja i kritike sveta u kojem se koprcamo da preživimo i tihotapkamo ka neizvesnoj budućnosti.
U redovnim rubrikama Uredništvo Gradine vam preporučuje obilje proze, deset pesama deset pesnika, eseje i kritiku.
Rajko Lukač nas vraća u prošlost da bismo razgovarali s Andrićem, Radmilo Pejić nas vozi u kočijama sa Stevanom Sremcem, uvek pouzdana Laura Barna nam donosi priču neobičnog naslova Nečastni pritežavalac, i tako do kraja ovog bloka, kroz prošlost i urbanu prašumu, do naših dana i pustinju ljubavi u surovom medaljonu Dejana Kostića.
Neki su pesnici vešti istraživači i lovci. Telo pesme je promenljivo. U ljubavi, u večnosti, pesma je snohvatica, ispovest i na licu i na naličju, ona je krvotok misli, praskozorje, kap krvi mladog Boga s kojim nagodbe nema. Nema tog vrta u kojem ona bezazleno raste.
Središnji deo Linkova posvetili smo, kako je to jedan od kritičara napisao, Biblionautskoj skulpturi Zvonimira Kostića Palanskog. Naš pesnik i prevodilac nedavno je iznenadio javnost briljantnom izložbom skulptura u Galeriji niškog kulturnog centra. Iskonska jednostavnost, vrhunski spoj poetskog i biblijskog u skulpturama izrađenim u grubom materijalu gvožđa, izdvojila je Palanskog u grupu vodećih likovnih umetnika na našem prostoru. Fotografije skulptura Palanskog koje su skinule globalne okove provincijalne sterotipije napravio je Nenad Mladenović.
U Čarima kritike, prve u nizu, čarale su nad knjigama koje su nagrađene ili ušle u najuži izbor za Ninovu nagradu Snežana Božić, Slađana Ilić i Aleksandra Spasić.
I tako dalje. Čitajte redom, ili na preskok, onako kako vas naslov ili ime autora privuče. Od ovog broja svaki tekst časopisa tetoviran je UDK brojem. Živela nam naša zlatna milijarda!
U prošloj svesci Gradine potkrale su se korektorske greške. Između ostalog u tekstu i belešci o autoru Draška Bjelice: u belešci o autorima piše "...meridijani orijenta i okcidenta..." a treba "...medijani Orijenta i Okcidenta...", u fusnoti fusnote piše "...erotičku..." a treba "...erotetičku...", na strani 281 piše "Filosofija je večna zagonetka u kojoj se samo večnost odgoneta večno "?!"! Čaraše, čaraš i očaraše me zmije filosofske." a treba "Filosofija je večna zagonetka u kojoj se sama večnost odgoneta - večno"?!" ?! Čaraše, čaraše i očaraše me zmije filosofske." U prvom pasusu, drugoj rečenici piše "..."Dan ugroženih"..." a treba "...Dan "ugroženih"..." Izvinjavamo se autoru i čitaocima.
Zoran Pešić Sigma
glavni urednik
glavni urednik