Bora Vitorac
slikar, pesnik

Autor: Bora Vitorac
Osnovna delatnost: slikar, pesnik
Adresa: Podgorička 2, 21000 Novi Sad
Telefon: 021 / 652 9 539
Mobilni: 063 / 509 748
Faks:
E-mail:
Web:


Reprodukcije 1

Klikni za vecu sliku
Gramofon, 1957.
mastilo, 15 x 17 cm

Klikni za vecu sliku
Istegljena gitara, 1957.
hemijska olovka
11 x 15 cm

Klikni za vecu sliku
Mačak i vreme, 1957.
hemijska olovka, 15 x 20 cm

Klikni za vecu sliku
Muzikalni mačak, 1957.
hemijska olovka, 15 x 12 cm

Klikni za vecu sliku
Mačak sa bradom, 1957.
hemijska olovka, 12 x 15 cm

Klikni za vecu sliku
Mačkov bluz, 1957.
hemijska olovka, 10 x 15 cm

Klikni za vecu sliku
Neuramljeni mačak, 1957.
grafitna olovka, 15 x 20 cm
Klikni za vecu sliku
Uspomena na Marka, 1957.
hemijska olovka, 16 x 16 cm
Klikni za vecu sliku
Mačkov račun, 1957.
hemijska olovka, 7,5 x 7 cm

Reprodukcije 2

Klikni za vecu sliku
Mačak sa čašama, 1957.
grafitna olovka, 7 x 10 cm

Klikni za vecu sliku
Ćoravi mačak, 1957.
mastilo, 7 x 10 cm

Klikni za vecu sliku
Kaži neću, 1957.
hemijska olovka, 7 x 10 cm

Klikni za vecu sliku
Berber, 1957.
mastilo, 7 x 10 cm

Klikni za vecu sliku
Čilager, 1957.
hemijska olovka, 7 x 10 cm

Klikni za vecu sliku
Šlic, 1957.
hemijska olovka, 7 x 10 cm

Klikni za vecu sliku
Dama, 1957.
hemijska olovka, 7 x 10 cm
  

Biografija

Bora Vitorac se rodio 1940 godine u Novom Sadu i tu je sav svoj vek proveo. Samo je za vreme rata, neko vreme, bio sklonjen u Gospođincima. U životu se bavio svim i svačim, ali slikanjem i pisanjem nikada profesionalno. Mnoge crteže, slike i pesme je u međuvremenu zagubio i rasturio. Nešto od sačuvanog i vraćenog od prijatelja čini ovu postavku.

Samostalne izložbe

2006. Novi Sad, Kafe - galerija "Izba", kserografike i performans sa spaljivanjem dela.
2005. Novi Sad, Kafe - galerija "Stari prostor". Crteži.
2003. Novi Sad, Kafe - galerija "Prometej". Crteži.
2003. Sombor, Školski centar. Crteži.
2003. Novi Sad, Galerija "Art klinika", Novi Sad. Crteži.
2002. Bečej, Kafe - galerija "Libero". Crteži.

 Kritike: Luka Salapura

Kako kaže pesnik Vujica Rešin Tucić "Bora Vitorac beše jedna besprekorna basterkitonovska figura novosadske pesničke scene sedamdesetih godina i skoro pola veka je bilo potrebno da se iza stare firange pojavi i njegov neobični, muzikalni mačak, čiji uzbudljivi, istegljeni obrisi u serijii neobičnih crteža promiču pred našim očima" odnosno da "taj surovi vremenski jaz postane zanosni džez (jazz)".

Primedba istog pesnika o Bori Vitorcu i njegovoj liniji kleovske jednostavnoti i karikaturalnosti gesta jednog Georga Grosa te opiranju "nekoj nevidljivoj sili koja je htela da ga potčini" u potpunosti je istinita i bila je gotovo proročka. Naime, svojim najnovijim crtežima autor prikazuje jednu neobičnu, neuobičajenu i čak izvanrednu svežinu kako u samoj liniji tako i u ukupnom postupku.

Originalni crteži, uvećani postupkom fotokopiranja koji podrazumeva raznovrsnu moguću grešku na otisku prouzrokovanu tehnološkom nesavršenošću, preobraćeni su u novi artefakt - kserografiku i postali nova, potpuno autonomna dela. Proces ovladavanja prostorom belog papira bilo kog formata ovim postaje odnos između umetnika i mašine, umetnika i tehnologije... Slična istraživanja mogli smo da vidimo na izložbi mađarske kserografike koja je održana u Novom Sadu na samom početku devedesetih godina.

Oslobođen skoro poluvekovnog javnog nebitisanja na likovnoj sceni kroz seriju izložbi u periodu od 2003. do 2005. godine Bora Vitorac na tu istu scenu sada izlazi i otvoreno i hrabro. Taj, već čuveni muzikalni mačak, "koji je svoga tvorca naučio kako da ne bude ponizan, da ne dozvoli da ga gnjave i da se ne plaši" svoje probojno mesto je prepustio jednom novom angažmanu ništa manje likovne snage i visokokvalitetnog likovnog govora.

Sav taj džez i danas na ovim crtežima traje. U mnogim elementima predstavljenih dela jače i kvalitetnije nego pre pola veka. Zrelost i mudrost, a nadasve otvorenost ka istraživanju i eksperimentu u postupku kao i spremnost da se prihvate razne nekonvencionalne tendencije čine umetnost Bore Vitorca jednim nesvakidašnjim otkrićem.

Luka Salapura,
likovni kritičar

 Kritike: Vujica Rešin Tucić

Bora Vitorac (1940) beše jedna besprekorna basterkitonovska figura novosadske pesničke scene sedamdesetih godina. U samom prosjaju svoje pesničke slave on je iznenada zgasnuo, nestao u pometnji svakodnevnih prokletstava ljudske sudbine. Jad svakodnevice ga je uzeo pod svoje i on je bio prinuden da se, bez ostatka posveti prizemnim bolovima egzistencije.

Minule su decenije dok nije prvom knjigom pesama, "Letnjim putem", 2001, objavio svoju pravu prirodu veličanstvenog pesnika malih stvari, na granici između metafizičkih spoznaja i sunovratnog udesa postojanja.

Godinu dana smo čekali da se, iza stare firange, pojavi i njegov neobični, muzikalni mačak, čiji uzbudljivi, istegljeni obrisi u serijii neobicnih crteža promiču danaspred našim očima.

Mačak i druge tajne crtarije Bore Vitorca bili su skriveni, zamalo pa pola stoleća, u nekom zabačenom ćošku i taj surovi vremenski jaz danas je postao zanosni džez (jazz).

Izvlačeći liniju kleovskom jednostavnošću, ali je označujući i karikaturalnim gestom jednog Georga Grosa, Bora Vitorac se opirao nekoj nevidljivoj sili koja je htela da ga potčini.

Stvarna noć ili ona u srcu, svakako je opkoljavala prazan list hartije i u toj noći svetlela je samo ruka koja je plakala na vratima postojanja. Promiču tu i trbušati cilageri, jedno genijalno kuče koje puši na cigaršpic i nosi crne naočare kao pravi gospodin.

Danas je pred nama taj već čuveni muzikalni mačak koji je svoga tvorca naučio kako da ne bude ponizan, da ne dozvoli da ga gnjave i da se ne plaši.

Sav taj jaz i džez i danas na ovim crtežima traje.

Vujica Rešin Tucić,
pesnik


Umetnost umesto reklame - Dela objavljena u projektu

Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku