Petnaestog jula 1968. godine Kamenko M. Marković je objavio svoj prvi rad o Rembrantu. Od tada do danas on je, svake godine obeležavao dan Rembrantovog dolaska na svet. Činio je to predavanjem o Rembrantu ili o holandskoj umetnosti XVII veka. Petnaestog jula ove godine Marković je predavanjem obeležio Rembrantov rodjendan ali i svojih 57 godina kontinuiranog bavljenja Rembrantovim životom i delom.
Ovaj rembrantolog je svoje radove, nastale u rasponu od 57 godina, obasuo potocima glasova i reči. Ti radovi nam pomažu da se jasno vide dubine i osnove Rembrantove sjajne tame.
Kamenko M. Marković je do odlaska u mirovinu predavao Opštu istoriju umetnosti novog veka na Katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.
Proučavajući decenijama Rembrantovo stvaralaštvo, Marković je uočio da je jedan deo Rembrantove aktivnosti ostao, neopravdano, zanemaren. Reč je, naime o pejsažima, žanru koji nije Rembrantov fah. Zato je 2006. povodom četiristotine godina od rodjenja slavnog umetnika, odlučio da sa svojim prijateljima, slikarima, načini kopije jednog broja Rembrantovih pejsaža, portreta, crteža i grafika i priredi izložbu tih radova. Tim povodom zatražio je od Zlatka Pavlovića, poznatog akvareliste iz Aleksinca da načini deset kopija Rembrantovih predela. Ivica Živković, grafičar iz Niša uradio je tehnikom tuš na hartiji osam Rembrantovih radova: tri crteža predala i pet grafika. Kamenko M. Marković je uradio kopije tri portreta i još nekoliko drugih radova radjenih tušem na kartonu.
Analizirajući naslikane kopije profesor Marković je napisao: “Nijednom kopisti nije nikada pošlo za rukom da tačno reprodukuje neko slikarsko delo. Ma koliko se trudio da ropski imitira svaku liniju, prostor, masu, svetlost i boju, rad mu je unapred osudjen na neuspeh. Iskusno oko će na prvi pogled otkriti kopiju, jer ličnost umetnika se manifestuje u samom aktu stavljanja boje na platno“.
Ništa nije teže nego kopirati neku Rembrantovu sliku. To se isto može reći i za malobrojne Rembrantove pejzaže. Zlatko Pavlović je načinio kopije Rembrantovih predela, na sebi svojstven način. Čini vam se da neka magična atmosfera nadire prema vama i obasjava vas. Na njima treperi dubina vazduha i boje imaju nečeg jutarnjeg.
S druge strane, Rembrantovi crteži predela i gravire nisu ni približno toliko retki kao slikani predeli. Znamo za otiske više od dvadeset pet majstorskih bakroreza ove vrste, a sačuvano je do danas oko 250 crtanih predela.
Crteži Rembrantovi su, opet, kao čudo, zato što on crta kao niko na svetu. Rembrantova linija je tanka, kao paučina, isprekidana, nervozna i na završenim radovima. Ona nikada ne prelazi u čvrstu i opipljivu konturu, već uvek zadržava lebdeći karakter, što radovima daje posebnu draž. Kod Ivice Živkovića linija i njen trag navode na razmišljanje i sanjarenje. Zadovoljstva koja iz toga proističu nezavisna su od predmeta crteža.
Kamenko M. Marković je uradio kopije tri portreta, i to različitim tehnikama: Portret nepoznatog čoveka, akvarel na hartiji, Saskijin portret, olovka na kartonu i Portret starog Jevrejina, ulje na kartonu.( Naslovna strana kataloga).
Kopije Rembrantovih dela iz Niškog kulturnog centra, gde su bile izložene, prenete su 8. novembra u Medjunarodni kulturni centar u Beogradu, gde je po otvaranju izložbe, profesor Marković održao predavanje o Rembrantu. Iz Beograda izložba je bila preseljena na Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, tamo gde je profesor Marković studentima predavao istoriju umetnosti.
Izložbu je pratio katalog pod nazivom "Trag duše", koji je priredio profesor Marković.
Ne poznajem čoveka, koji se više od Kamenka M. Markovića bavio Rembrantovim životom. Raskošnim svojim pesničkim rečnikom, ispisao je neke od najlepših i najdubljih misli o Rembrantu van Rajnu.
Raša Đorđević
