NOVI SAD. Galerija BelArt ovu izložbu realizuje u saradnji sa Austijskim kulturnim forumom iz Beograda povodom obeležavanja rođendana vajara Jovana Soldatovića (1920 - 2005) koji je svojim skulpturama obeležio identitet Vojvodine i Novog Sada. Izložba može da se pogleda od 26. novembra do 16. decembra 2024. godine. Kustoskinja izložbe je Svetlana Mladenov.
Izložba "Rode" traga za vezom dve različite umetničke strategije, Kramarove okrenute istraživanju u polju fotografije i Soldatovićeve realizovane kroz skulptorske forme. Susret ova dva umetnička koncepta ukazuje na zajedničko poštovanje izduženih, elegantnih formi. Kramar to čini u svojim fotografijama posvećenim rodama. Bilo da fotografiše njih ili njihove simbole, predmete posvećene njima, fascinira ga vertikalno postavljena forma (roda koja stoji na jednoj nozi, uzdignutog izduženog vrata). Motive za svoje fotografije pronalazi u Austriji, Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji, Moldaviji, Mađarskoj i Poljskoj.
Ideja vertikale je permanentno prisutna u delu vajara Jovana Soldatovića. Ona je dominantno i konsekventno zastupljena u celokupnom umetnikovom opusu ponajviše u njegovom poetsko metaforičkom pristupu temi čoveka i ljudske figure a u animalističkom opusu u figuri rode ili čaplje.
Jovan Soldatović (Srbija, 1920 - 2005) je diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti, vajarski odsek, u Beogradu u klasi profesora Tome Rosandića. Učestvao je u osnivanju prvih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi. Kao stipendista fonda "Moša Pijade" proveo je dva meseca u Londonu i Parizu. Do penzionisanja je bio vanredni profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoj umetnički rad. Autor je velikog broja javnih skulptura i spomenika.
Kramar (Austrija, 1971) je studirao komunikologiju, istoriju i politiku u Beču, ali posle mnogo godina odustaje od studija. Konceptualni je fotograf koji radi za različite umetničke, dizajnerske, kulturne i društvene institucije u Beču, Donjoj Austriji i Burgenlandu. Kramar koristi slike i objekte nalik sadržajima starih muzejskih fioka kao zbirku i alat za pripovedanu priču i istorijski narativ. Storkland projekat je započeo 2019. godine i priča o rodama koje je do sada sreo. Njegov medij je digitalna fotografija.
