NOVI SAD. Galerija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine predstavlja od 28. septembra do 16. oktobra 2026. izložbu Lea Vukelića (1972, Zagreb). Diplomirao je vajarstvo na Kunstakademie Düsseldorf, u klasi Magdalene Jetelove. Deluje na preseku pozorišta i savremene umetnosti.
Izložba okuplja video radove i dokumentacije performansa nastale na geografskim i simboličkim rubovima - u prostoru nekadašnjeg Aralskog mora i na krajnjem jugu Patagonije. Ti pejzaži, obeleženi ekološkim kolapsom i osećajem kraja, ne funkcionišu samo kao lokacije, već kao mesta raspada političkih, ideoloških i semantičkih sistema.
U središtu rada pojavljuje se figura koja stoji u pejzažu držeći bele zastave sa natpisima "Paradise Lost" (Izgubljeni raj), "Failed" (Neuspeh) i Todas nuestras derrotas (Svi naši porazi). Gest je redukovan, ponavljajući i lišen narativnog razvoja. Video radovi beleže isti čin u različitim uslovima, bez montaže i komentara, ostavljajući ga otvorenim za interpretaciju koja se istovremeno proizvodi i odlaže.
Natpis "Paradise Lost" (Izgubljeni raj) upućuje na Miltonov ep kao jedan od temeljnih tekstova zapadne književnosti, u kojem je gubitak raja povezan sa padom, znanjem i odgovornošću. Međutim, u ovom radu taj referentni okvir se raspada: raj se ne pojavljuje kao izgubljeno mesto, već kao konstrukcija čije se značenje kontinuirano odlaže i premešta - u smislu onoga što Žak Derida definiše kao différance. U kontekstu Aralskog mora, koje je nestalo usled političkih i ekonomskih odluka, taj naslov prestaje da bude metafora i postaje materijalni trag devastacije.
Rad "Failed" (Neuspeh) uvodi drugačiji semantički sloj. Reč koja u savremenom digitalnom kontekstu označava grešku ili prekid sistema ovde se prenosi u prostor tela i pejzaža. Istovremeno, rad direktno referiše na video "The Hero" (2001) Marine Abramović. Preuzimanjem njene ikonografije - figure na belom konju sa belom zastavom - dolazi do pomaka: ono što je nekada funkcionisalo kao slika otpora i dostojanstva sada se pojavljuje kao forma koja više ne proizvodi isto značenje. Natpis "Failed" (Neuspeh) ne negira izvorni gest, već ukazuje na njegovu istorijsku iscrpljenost i nemogućnost ponovne aktivacije.
Treći naslov, "Todas nuestras derrotas" (Svi naši porazi), otvara kolektivnu dimenziju poraza. Poraz se ovde ne pojavljuje kao izuzetak, već kao zajedničko stanje - političko, ekološko i egzistencijalno. U tom smislu rad se može čitati i kroz perspektivu Žana Bodrijara, gde znakovi gube referencu, a stvarnost se pojavljuje kao niz simulacija bez izvornog uporišta.
Zastava kao znak u ovom radu gubi svoju komunikacijsku funkciju. U galerijskom prostoru zastave su zabodene u zid tako da njihovi natpisi ostaju skriveni. Tekst postoji, ali je uskraćen; znak je prisutan, ali ne može biti pročitan.
Jedina aktivna intervencija pojavljuje se u obliku rotirajućeg ekrana koji destabilizuje sliku, povremeno je okrećući naglavačke. Time se dodatno narušava mogućnost stabilnog pogleda, uvodeći element perceptivne nesigurnosti koji se može povezati sa promišljanjima percepcije i tehnologije kod Pola Virilija.
Naslov "A moglo je DA bUDEiti drugačije" ne funkcioniše kao nostalgična konstatacija, već kao pomak unutar istog iskaza - mala jezička devijacija koja otvara razliku između dve izložbe, dva prostora i dva konteksta. Promena iz "biti" u "da bude" uvodi blagi semantički i politički pomak: ono što je u prethodnoj izložbi zvučalo kao refleksija o propuštenom, ovde se pojavljuje kao nestabilna mogućnost koja još uvek traje između jezika, izgovora i značenja. Taj prelaz nije prevod, već transformacija. Kao i sami radovi, naslov ostaje između stanja i događaja, između činjenice da je nešto izgubljeno i mogućnosti da se još uvek pokušava proizvesti drugačiji ishod.
Rad pritom ne nudi razrešenje niti obnovu smisla. Ostaje unutar prostora u kojem su značenje, reprezentacija i sama mogućnost stabilnog pogleda već iscrpljeni. Ono što preostaje jeste čin - telo, zastava i pejzaž nakon poraza.
Dario Vuger
