NOVI SAD. Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada predstavlja od 8. do 19. decembra 2025. izložbu Milana Radomirovića (2001, Kruševac). Osnovne akademske studije završio je na grafičkom odseku Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Zorana Todovića. Apsolvent je na master studijama grafike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i redovni student master studija slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani.
Fiksiranjem efemernog traga taloga u stabilan grafički otisak, radovi raskidaju sa afektom ritualnog i razotkrivaju gatanje kao normativni mehanizam hiperstitivnog znanja o sadašnjosti. U ritualu je talog supstrat utisku, sasvim semiotički kontingentan; u grafičkom domenu prevodi se u otisak, formalizovan i opšte dostupan čitanju. Takvo umrtvljenje materije ističe da ritual počiva na unapred konstruisanoj simboličkoj mreži, ne na univerzalnim znacima. Izostavljanjem aluzivnih formi taloga otežava se gestikulacija ukazivanja i gledaocu je prestavljena sama građa interpretacije. Hiperstitivna logika, budućnost koja svojim ispisom oblikuje sadašnjost, ovde se demistifikuje, pokazujući da je u osnovi rituala uvek proces nametanja smisla kontingentnom tragu, a ne njegovo otkrivanje.
Umetnik termin taseografija restrukturira u izvedenicu taseografika, čime se rad umešta u polje grafike. Indeksikalnost grafičkog otiska retroaktivno legitimiše indeksikalnost utiska taloga, oba se formiraju razumljivom kauzalnom metodologijom i oba su u slojevima prevoda izložena interpretativnoj grešci. Otisnuti objekti postaju metonimije totalnog temporalnog procesa gatanja, menjajući ga svojom konkretnom materijalnošću.
Ritualističnim se podrazumeva cilj kojem se pristupa utabanim, ali ne i strogo propisanim putevima; otisnut ritual funkcioniše kao elucitatorna jedinica formiranja znanja, jer je simbol uvek umešten u unapred konstruisanu mrežu odnosa. Taseografika se stoga ne bavi predviđanjem budućnosti i njemu overtnih kodova, već razotkriva simboličku gramatiku kojom društvo oslobađa intimne spekulacije o potencijalnim životima. Tretirajući umrtvljeni afekt taloga bez aluzivnih oblika, radovi sprečavaju deiktičku gestikulaciju i umesto potrage za kodifikovanim znacima uspostavljaju suočavanje sa konstitutivnim elementima ljudskog znanja. Simbolni geštalt nije moguć; intencionalnost grafike prodire u strukturu ritualnosti i ističe njenu konstruisanu suštinu. Vera u interpretatore i u slojeve prevoda odvojene od čoveka prestaje da funkcioniše u afektivno umrtvljenim prikazima predskazajnog tela.
Bojan Pejović
Taseografija: tasse (francuski / nemački), tassa (arapski) = šolja + γραφω (ant. grčki) = pisanje
