NOVI SAD. Izložba crteža Narcisa Alispahića (1983, Zenica) "Mahleriana" može da se pogleda od 18. avgusta do 6. septembra 2026. u galeriji FORMA. Akademiju umetnosti završio je u Novom Sadu, a specijalizirao se u Švajcarskoj, na Visokoj umetničkoj školi u Ženevi. Bavi se slikarstvom, crtežom, muzikom, teorijom i drugim savremenim umjetničkim disciplinama. Trenutno živi i radi u Tallinu (Estonija).
Stvaralaštvo slikara Narcisa Alispahića u mnogome predstavlja multimedijalan pristup umetnosti koja proističe, pre svega, iz zainteresovanosti umetnika za svet oko sebe. U tom pogledu, on je putnik i istraživač kako realnog sveta koji poseduje opipljivi sadržaj, tako i predela čistih ideja ka kojima njegova staza vodi. Uvek buntovan i nezadovoljan etabliranim mišljenjem, on gerilski i bez pardona napada i visove i nizije ljudske egzistencije, pri čemu u svom radu vreba različite manifestacije disonanci koje proizvodi savremeno doba. Dakle, u stalnom kreativnom procesu, Alispahić preispituje našu savremenost, kritički se odnoseći i prema prošlosti. Time kreira sopstvenu sadašnjost, ali pruža i predikciju budućnosti.
Alispahićev miš-meš nije nastao slučajno, već je to sadržinska odlika grupe stvaralaca odnegovane tokom turbulentnih i uzbudljivih devedesetih godina prošlog veka i pred njihov kraj, u kulturnom miljeu Novog Sada. Razapet između izolacije i bunta, njihov senzibilitet se najlakše može opisati terminom Marine Abramović "balkanski barok", čije kulturološke, sociološke, ekonomske i posebno političke posledice osećamo i danas.
Zbog prethodno pomenutih okolnosti, sklon sumnjičenju i preispitivanju svega, pa i velikana svetske kulture, stvorio je zbirku crteža inspirisanu delom austrijskog kompozitora Gustava Malera. Alispahićev tematski izbor nije slučajan, već je podsvestan, a na momente i svestan. Jer, oba stvaraoca su sklona automatizmu kao stvaralačkom metodu, ali i konstrukciji privatnih svetova kao odgovora na tekuće krize. Preciznije rečeno, obojicu krasi hrabrost u eksperimentu pri građenju sadašnjosti, kao i svest o značaju tradicije kao mehanizma koji kulturu čini održivom.
Kroz pristupe se uočava i decentno podražavanje meandrirajućeg crtačkog gesta italijanskog grafičkog noveliste Huga Prata, čiji je junak, večiti putnik Korto Malteze, inspirisao i samog Alispahića na kretanje. Sa druge strane, prisutna je i upotreba interneta kao sociokulturološkog čvora. To Alispahića stavlja u poziciju referentnog primera ustoličenja i razvoja ideje post-postmodernizma u našoj (pre svega novosadskoj) kulturnoj sredini. To je ideja koja opstaje na osnovama ekspresije, realnog traženja rešenja za krizu koju proživljavamo, ali i na mašinskoj logici, pojačanoj komunikaciji i brzom protoku informacija.
Dr Zdravko Rajčetić, teoretičar umetnosti i medija
