NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 29. septembra do 10. oktobra 2025. slike Predraga Šiđanina koji je doktor nauka, univerzitetski profesor, konceptualni umetnik, kreativni mislilac, performer i digitalni stvaralac. Aktivno je prisutan na medijskoj umetničkoj sceni. Njegov četvrti roman "Deset dana u Kanu" poslužio je kao inspiracija za ovu izložbu.
U ciklusu slika pod nazivom "Paralelne realnosti", Predrag Šiđanin prevodi misaoni eksperiment u vizuelni izraz, preplićući umetnost, filozofiju i savremenu nauku. Inspirisan ključnim događajem iz sopstvenog romana "Deset dana u Kanu", trenutkom otvaranja alternativne realnosti kao nove vremensko-prostorne mogućnosti, autor stvara likovni odgovor na pitanje granica između mogućih svetova i načina na koji se oni međusobno prepliću.
Minimalistički tretman površina i boja, gde se oštrim rezovima razdvaja polje slike, funkcioniše kao vizuelna metafora kvantnog prostora u kojem realnosti ne nestaju već koegzistiraju. Tanko razdelno polje simbolizuje prag mogućnosti - trenutak prelaska iz jedne stvarnosti u drugu, svojevrsnu "kvantnu pukotinu". Ovi radovi tako postaju likovni pandan pojmu multiverzuma, ali i refleksija na savremene teorije kvantne fizike i filozofije koje preispituju naš doživljaj vremena i prostora (Barad, 2007; Rovelli, 2018).
Formata 25 x 25 cm, izvedene tehnikom slikarstva oštrih ivica, slike nisu narativne ni deskriptivne, već konceptualne. Tri koloristička polja u pažljivo usklađenim gamama, razdvojena tankim linijama, funkcionišu kao apstraktne geometrijske forme, ali i kao vizuelne metafore za preklapanje i razgraničavanje stvarnosti. Upravo ta granica postaje ključni činilac: prostor preloma, ali i prostor mogućnosti.
Ova vizuelna arhitektura podseća na teorije kvantne mehanike, prema kojima više stvarnosti koegzistira u paralelnim stanjima dok akt posmatranja ne "sruši talasnu funkciju" i ne odredi jednu od njih kao našu. Autor posmatrača ne postavlja u ulogu arbitra, već putnika kroz slojeve prostora, vremena i identiteta. Slike se, dakle, ne posmatraju samo očima već i kao misaone mape, koje sugerišu postojanje višeslojnih vremenskih tokova i realnosti u potencijalnom obliku.
Filozofi poput Henrija Bergsona i Deleza već su naglašavali da je vreme manje linearni sled, a više mreža mogućnosti. U digitalnom dobu hibridni narativi potvrđuju upravo tu fragmentaciju i višeperspektivnost. Uprkos odsustvu valerskih prelaza i ekspresivnog gesta, radovi odišu dinamikom - ne kroz pokret, već kroz konceptualnu napetost. Svaka slika postaje kvantna ćelija u vizuelnom polju u kojem se preklapaju sadašnjost i moguća budućnost, opažaj i intuicija, trajanje i trenutak.
Ciklus "Paralelne realnosti" tako ne funkcioniše samo kao umetnički izraz literarne ideje, već kao transpozicija savremenih naučnih i filozofskih pitanja u jezik geometrije, boje i tišine. Kao što Karen Barad govori o intra-akciji realnosti u kvantnim prostorima, ili kako Mark Poster i Marie-Laure Ryan pišu o novim oblicima narativa u digitalnoj kulturi, Paralelne realnosti pokazuju da umetnost može da artikuliše ono što fizika tek naslućuje: da živimo u mreži paralelnih vremenskih i prostornih slojeva, a da je narativ - bilo tekstualni ili vizuelni - samo jedan od načina da se ta mreža oseti i prepozna.
Predrag Šiđanin
