NOVI SAD. Galerija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) predstavlja od 18. do 29. jula 2022. slike Zorana Tairovića (1966). Po obrazovanju slikar i doktor interdisciplinarnih studija menadžmenta u primenjenim umetnostima, po stvaralaštvu multimedijalni umetnik, po delovanju aktivista. Dobitnik je više priznanja za slikarstvo.
Ciklus slika "Velika arkana" Zorana Tairovića oslonac ima u autorovom dobrom poznavanju umetnosti majstora raznih epoha, kao i njegovom umeću da se nadoveže u korpusu simbolističkog stvaralaštva i, istovremeno, oblikuje sopstveni izražajni modus. Rezultat su monumentalne slike, bazirane na ličnom iskustvu prethodnih ciklusa, kao i na mladalačkim atributima evropske riznice fresko slikarstva, još od opštih tipova likova. I još važnije, slike koje oživljavaju anđeoske potencijale.
Pažljivom posmatraču i poznavaocu umetnosti neće promaći kreativno linkovanje Zorana Tairovića sa majstorima slikarstva od Antonija Solarija il Zingara, predstavnika napuljske škole, preko Karavađa do Ota Milera i Pikasa, koje prepoznajemo kao umetnike Rome ili pak romskog stanja duha, u evropskoj novovekovnoj kulturi, i inicijacija revizije istorije umetnosti ovog perioda i podneblja. Nije to dijalog, već procesualna zagonetka zamršenih puteva i kodova, imaginarnog (ogledalskog) i realnog, koja nas, u krajnjoj liniji, dovodi do pitanja - ko smo, zapravo, mi, Evropljani, i čemu to, danas, težimo. Odnosno, kakav je položaj svakog od nas, kao subjekta, u svetu koji nas okružuje i definiše.
Ljubica Jelisavac, istoričarka umetnosti
Sasvim prirodno ovaj ciklus slika se suočava sa pitanjima humanizma, sociologije i antropozofije. U nadi da će se kroz ovaj temat definicija istorije umetnosti transformisati u prošireni pojam "ono što je iza slike" otvara se. Prostor nužne revizije onog što je pripisano korpusu nacionalnog umetničkog nasleđa. To je je temat ciklusa "Tarot, Velika arkana" , simboličke slike koje prenose informaciju o kretanju umetnika kroz pojam Hajdegerove šume sociologija i politika u izmaglici ideja XXI veka, kroz Jaspersov pojam krivice, Bojsov anganžman umetnika u društvu i politici, kroz Habermasovu identitetsku Evropu u kolopletu šumskih puteva od fašizma do komuinizma bez istorijskog nasledja.
Ova izložba je refleksija "Napuljske škole" koja u ovom vremenu reafirmiše mišljenje u novu misao "iza slike" kao potrebu za revizijom bez dekadencije iako nasleđe postaje repromaterijal. Za misaoni eksperiment, metod kojim sam se, između ostalih metoda, rukovodio. Ovo vreme dekameronsko, daje prostor da se ravnopavno posmatraju u "slici sveta" i COVID19 i Danteova Božanska komedija, da se pakao reafirmiše u korporativni kapital razliven vatrom i sumporom po radnicima nalik Bokaču ili pejsažima koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu.
Dr Zoran Tairović
