INĐIJA. Galerja Kuće Vojnovića predstavlja od 20. marta do 15. aprila 2026. retrospektivnu izložbu Borislava Nikolića (1978, Novi Sad). Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na vajarskom odseku u klasi profesorke Gordane Кaljalović. Na istoj Akademiji završio je master studije godine kod profesora mentora Borislava Šuputa.
Koncept izložbe je baziran na temi kojoj sam posvetio duži period svog istraživanja forme, prvenstveno njene granice, ivice, konture. Smatram da povezivanje medija, trodimenzionalnog i dvodimenzionalnog, može biti legitiman nastavak mog rada. Vajarstvo, koje je moj primarni poziv, pokušavam u ovom istraživanju da transponujem tehnikom otiskivanja u, uopšteno govoreći, sliku, odnosno grafiku. Ovim procesom dobio sam nove vizure svojih skulptura koje su me zatim inspirisale za nove skulpture, koje su izvedene 2017.godine. Osećam da sam na taj način zaokružio jednu celinu.
U perspektivi me zanima da nastavim rad dopunjujući ga fotografijom i videom. Smatram da je tema kojoj sam se posvetio neiscrpna i da će me eksperimentisanje sa medijima odvesti ka novim rešenjima i iskustvima. Proces ovih transponovanja i preoblikovanja traje više godina, a cilj je da se ostvari jedna slobodna, vitalna igra formom koja će uvući posmatrača u vizuelnu igru praćenja tih transformacija linija, oblika, kontrasta. Moji radovi pružaju mogućnost posmatraču da ponovo spozna zaboravljenu lepotu drveta - papira, njihovih pulsirajućih površina.
Borislav Nikolić
Kako je napisao u konceptu izložbe da ovim skulpturama preispituje "relaciju umetničkog stvaranja i zaštite drveća" a "rastezanjem segmenata u špiceve" pokazuje pravac ka ljudima i potrebi da se brinu o svom okruženju. Skulpture Borislava Nikolića imaju specifičan i prepoznatljiv umetnički izraz, koga čini karakterističan postupak u formulisanju skulpturalne forme i izložbeni koncept.
Obrada drveta je, samo naizgled, gruba i sirova, ali u biti je brižljivo definisanih površina ispresecanih urezima različitih smerova i dubina, tako da su skulpture izrazite ekspresivne vizure. Taj momenat izdvaja i realizuje u drugi likovni prostor, u grafički otisak. Ovi otisci su fraktali, takođe špicaste forme, drvorezi obično otisnuti u dve boje, ustvari su projekcija skulpture, njeno ogledalo ili njeno novo lice.
Taj koncept izložbe, kombinacije skulptura i grafika je originalan. Čini se da je nastao u toku samog procesa rada. Naime, postupkom paljenja delova površina želeo je da stvorio koloritni kontrast, kojim se prepliću detalji forme, a pepeo, koji se pri tom stvara jeste odraz materije, odnosno njen negativ. Avers i revers je poput večne igre svetla i senki. Sve zajedno opredeljuje saznanje da se ovaj umetnik nalazi na značajnoj poziciji aktuelne umetnosti i da su ove skulpture autohtone, upravo sada kada se nalazimo na granici kada primene savremenih tehnologija u umetnosti ugrožavaju da posmatrač direktno učestvuje u doživljaju pomoću svojih prirodom datih čula. Tim pre u budućnostiće se, verujem, sve više stvarati atmosfera ka ovim humanim aspektima umetnosti.
Radmila Savčić,
(tekst iz kataloga, 2018, Apatin)
