TRST. Dunja Nedeljković Serafin (1978, Novi Sad) predstavlja od 9. do 29. oktobra 2026. svoj umetnički svet u Trstu (Italija) u izložbenom prostoru Sala Comunale d’Arte. Diplomirala je i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Njeno stvaralaštvo obuhvata grafiku, slikarstvo i istraživanje pejzaža.
Izložba "Sguardi degli alberi" (Pogledi drveća) predstavlja još jednu važnu etapu u umetničkom putu koji povezuje Novi Sad i Trst, dva grada koja zauzimaju posebno mesto u njenom životu i stvaralaštvu.
Izložbu je predstavila Marianna Accerboni, arhitektkinja, scenografkinja i likovna kritičarka, koja je jedno od prepoznatljivih imena savremene likovne umetnosti u Italiji. Otvaranje je upotpunio muzički nastup Serafina Vuka, koji je izveo kompoziciju Antonija Vivaldija.
Ciklus "Sguardi degli alberi" nastajao je kroz dugogodišnje umetničko istraživanje odnosa čoveka i prirode. Za Dunju Nedeljković Serafin drveće nije samo motiv pejzaža niti tek dekorativni element prirodnog okruženja. Ono postaje svojevrsni sagovornik, nemi svedok vremena i prisustvo koje posmatra čoveka jednako kao što čovek posmatra njega.
Začetak ovog ciklusa umetnica vezuje za 2001. godinu kada je, posmatrajući orah ispred svog ateljea, doživela trenutak u kojem joj se učinilo da je drvo pogledalo u nju. To iskustvo postalo je polazište za istraživanje neobičnog dijaloga između čoveka i prirode, koji traje više od dve decenije.
U tom dijalogu granice između spoljašnjeg pejzaža i unutrašnjeg sveta postaju fluidne. Kroz oblike stabala, njihove grane i teksture kore, umetnica prepoznaje tragove vremena, izraze i poglede, stvarajući prostor u kojem priroda prestaje da bude samo predmet posmatranja i postaje aktivni učesnik umetničkog iskustva.
Izložba "Sguardi degli alberi" nije samo predstavljanje jednog umetničkog ciklusa, već i prilika da se rad umetnice poreklom iz Novog Sada sagleda u širem kulturnom kontekstu.
U vremenu u kojem se odnos čoveka prema prirodi sve češće preispituje, radovi Dunje Nedeljković Serafin pozivaju na usporavanje i pažljivije gledanje. Oni podsećaju da priroda nije samo prostor u kojem živimo već i svet sa kojim delimo vreme, tišinu i postojanje.
