BEOGRAD. U Muzeju savremene umetnosti od 22. avgusta do 13. oktobra 2025. otvorena je izložba Dragane Ilić, autora dr Rajke Bošković, u okviru ciklusa "Umetnost i ličnost - skulptorke iz kolekcije MSU". Dragana Ilić (Beograd, 1966 – 2020). Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Vajarskom odseku u klasi profesora Slavoljuba Caje Radojčića i Jovana Kratohvila. Završila je postdiplomske studije kod Slavoljuba Caje Radojčića. Dobitnica je niza značajnih nagrada i priznanja.
Ova izložba deo je ciklusa koji smo pokrenuli s ciljem afirmacije i podsećanja na skulptorke čija se dela nalaze u kolekciji Muzeja, ali koje nisu uvek bile dovoljno vidljive u institucionalnim narativima ili okvirima. Te inicijativa proističe iz želje da preispitamo načine na koje predstavljamo umetničke prakse žena, da otvaramo prostor za nova čitanja, istovremeno podsećajući se na one umetnice koje su obeležile skulpturu 20. i 21. veka u našoj sredini, autorke koje su gradile i oblikovale savremenu umetničku scenu, često u tišini a nekad i van glavnih tokova.
Marijana Kolarić
Sam naziv izložbe osmišljen je sa ciljem da podstakne razmišljanje o smislu i značenju fenomena portreta uopšte, pre svega, ali takođe i da ukaže na specifičnost pristupa portretisanju ove umetnice. Jer sam način portretisanja Dragane Ilić uvek je praćen živim i dinamičnim razgovorom sa modelom, koji se pretvara u autentičan umetnički koncept kada u posebnom magnovenju, često nepredviđeno, dolazi do razotkrivanja nekih duboko zaptivenih slojeva ličnosti koje ona hvata i prenosi u svoje delo. Ne zaustavljajući se na prikazu samo trenutnog raspoloženja modela, Dragana Ilić uopštava svoje viđenje u jezgrovit umetnički iskaz, sa svom istinitošću doživljenog odnosa umetnika i modela.
Dr Rajka Bošković
Klasična, antropološka tema portreta, kojoj se posvetila Dragana Ilić, nije u modi. U velikoj meri je zanemarena od savremenih autora, upravo zbog činjenice da zahteva izvanredno posvećenje, psihološku usredsređenost na portretisanu ličnost, uspostavljanje međusobnog autentičnog odnosa, snagu izraza i inventivnosti, koja doprinosi svežini individualnog odnosa i poznavanja modela.
Svaka Draganina skulptura je svojevrsna, magična, različita, ima različitu istoriju odnosa sa osobom kojoj se obraća, svojim istraživanjima i razmišljanjima, i za večnost ostavlja tragove svojih doživljaja, često nam otkrivajući i ono što sami kod sebe nismo uočili. Razotkriva one psihološke, dubinske slojeve portretisanih osoba koje je prepoznala i želela da istakne. Svi mi koji smo portretisani, nikada nećemo zaboraviti te čudesne trenutke pokretanja njenih prstiju i celog tela, njeno skakutanje oko nas i zagledanje u naš lik, uz razgovor i istraživanje svetlosti i senke, koji učestvuju u oblikovanju ne samo fizionomskih crta već i izgovorenih reči, nagoveštenih misli, ideja ili stavova.
Irina Subotić
