BEOGRAD. Jesenju izložbu Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koja se može videti od 12. novembra do 6. decembra 2020. u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", koncipirao je Umetnički savet ULUS-a, u saradnji sa kustoskinjom Majom Ćirić i njenim asistentom Lavom Mrenovićem. Na izložbi učestvuje 34 umetnika i dva pokreta, a tokom njenog održavanja biće organizovan prateći program. Nagrada laureatu izložbe biće dodeljena u toku trajanja izložbe.
Učesnici/e: Jovana Braletić, Andrej Bunuševac, Mirza Dedać, Nebojša Despotović, Uroš Ðurić, Isidora Gajić, Nenad Gajić, Ivan Grubanov, Ivana Jakšić, Jamesdin, Ksenija Jovišević, Jeff Kasper, Nemanja Lađić, Nikola Marković, Vladimir Milanović, Ivana Milev, Slobodan Era Milivojević, Miron Mutaović, Sachi Miyachi, Đorđe Odanović, Tanja Ostojić, Ivan Petrović, Nina Radoičić, Vojislav Radovanović, Dragan Rajšić, Extinction Rebellion, Milica Ružičić, Pokret za očuvanje stakla Dragana Drobnjaka, Igor Simić, Jana Stojaković, Nataša Teofilović, Ranko Travanj, Anamarija Vartabedijan, Nenad Vučković, Tatjana Tanja Vujinović, Ana Vujović.
ULUS (kao kanal), Paviljon umetnosti "Cvijeta Zuzorić" (kao lokacija) i Jesenja izložba (kao situacija), svaka kao institucija za sebe, tradicionalno uspostavljaju vrednosti. Ovogodišnjoj krizi ULUS se prilagodio organizovanjem niza on-line diskusija, čime se priključio digitalnom obrtu. Ipak, svoju okretnost i otpornost ULUS pokazuje odbranom i očuvanjem sopstvene infrastrukture (kao kanala, kao lokacije i kao situacije) uprkos činjenici da usled nedostatka finansijske podrške to podrazumeva samo-eksploataciju.
Ove tri institucije trebalo bi da budu lideri po brojnosti, po istoriji i po reputaciji. Međutim, da bi se pri toj poziciji ostalo neophodno je sprovesti čin prevrednovanja. Za razliku od mnogih institucija koje ako već ne odustaju od fizičkog prostora zbog trans-humanog obrta, onda svakako pregovaraju svoju ulogu naspram digitalizacije, ULUS se trudi da izbegne svaki vid automatizacije i pronalazi načine da ljudski faktor zadrži autonomnu poziciju u okviru institucije umetnosti.
Stare forme ugovora i dogovora ovde podrazumevaju da je još uvek moć u rukama solidarnog ljudskog faktora. Stoga, suština "Jesenje izložbe 2020: Upleteni" je u krizi reprezentacije, u recikliranju i mutaciji starih ideoloških obrazaca, u ranjivim pojavama, u prenaglašenim senzacijama.
Kako se u formatu izložbe konstituiše "mi" ako "mi" podrazumeva i strukturalna očekivanja i reprezentativnost zasnovanu na odgovornosti prema promenljivim paradigmama? Ovoga puta konstituiše se prepoznavanjem onih umetničkih praksi koje uvažavaju promenu paradigme kolopletom simptomatičnih tačaka, aktuelnih ranjivosti, recidiva i toksina, kroz univerzalnost koja se potpuno promenila.
"Jesenja izložba 2020: Upleteni" uračunava promenu paradigme usled krize reprezentacije koja se dogodila i u društvu i u umetnosti. Ovom izložbom ne odustajemo ni od reprezentacije ali ni od te krize, jer se po sadržaju vidi da je ona njen efekat. Usled nemogućnosti da održavamo univerzalno na stari način, odlučili smo se za diretkno suočavanje sa novim univerzalnim upletenostima.
Maja Ćirić
(iz teksta o izložbi)
