BEOGRAD. Galerija Singidunum predstavlja od 24. aprila do 5. maja 2023. crteže Jovane Dončić (1984, Zemun). Završila je Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, kao i osnovne i Master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo, u klasi prof. Anđelke Bojović.
Tema kojom se bavim je ljudska psihologija odnosno proučavanje iste koju stavljam u neposrednu igru svih likovnih elemenata od kojih je najznačajniji linija - crtež. Geometrijski oblici predstavljaju prostorne simbole, dok kubistički kolaži sa slovima, figurativno pismo, upotreba pisma kao slikarskog materijala, različiti vidovi vizuelne poezije, kao i sami isečci književnog teksta, prisutni su sa ciljem da se izvede figurativni tekst i uobliči autentična poruka koju delom nastojim da donesem.
Kao materijal za bespredmetno slikanje u pojedinim delovima rada sam koristila formu i boju koji nemaju samovredni kvalitet već su emocionalna sredstva izražavanja.
Ovim ciklusom želim da posmatrač uživa umetničko delo bez definisane kompozicije, imitacije stvarnosti i realizma kao i ostalih elemenata iz tradicionalne umetnosti, oslanjajući se na osnovne postulate minimalnizma i apstraktnog ekspresionizma.
Dinamika umetničke misli je predstavljena kroz male, nalik na pečat rađene figure, kao i naizgled nebitne i nevažne sitnice koje nas okružuju ali nam ispunjavaju životni prostor i poprimaju simboliku koja prevazilazi njihovu praktičnu namenu.
Umetnički rad, bilo da se radi o slici, muzici... svakom predstavlja nešto drugo, za mene su ovi radovi simbol jednog novog početka.
Ovaj ciklus crteža nastao je u trenucima moje velike frustracije nekim događajima koje sam doživela kao lični neuspeh. Osetila sam potrebu da se vratim nekoliko koraka unazad, preispitam neke odluke a onda sam odlučila da izazovem i preispitam i neke svoje ideale. Meni je tišina draga, ali moja misao uvek nađe put da iz nje izađe u vidu crteža ili slike. Te slike došle su i otvorile vrata "Zemlje snova" kako jedan od radova i nosi naziv. Bila je to igra svesti i podsvesti, na granici iracionalnog. Radovi su nastali činilo se u dahu, kao nošeni silom koja ruši sve pred sobom.
Nisam nikada bila vešta sa rečima i zato mi je posebno drago kada se ljudima dopadne ono što kažem slikom, jer ma kako teška bila moja misao i ma kako košmaran bio san želim da ih uvek podelim sa neophodnom dozom vedrine i optimizma.
Sitnice nas spotiču, veliki ideali nam nedostižno izmiču, naše emocije su kao balast koji sve teže nosimo i sve lakše odbacujemo.
Jovana Dončić
