BEOGRAD. Galerija Drina predstavlja od 31. maja do 22. juna 2019. slike Lole Šprenger (1983, Starnberg). Slikarstvo upisuje na Akademiji lepih umetnosti u Minhenu u klasi profesora Žan Mark Bustamantea, gde je diplomirala u klasi profesora Markusa Olena. Zahvaljujući stipendiji BAYHOST Ministarstva Bavarije studirala je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, kod profesorke Simonide Rajčević.
Vođena specifičnom idejom o traganju za slikarskom tehnikom, od 2017. pohađa master studije kod čuvenog umetnika i profesora Danijela Rihtera, na Akademiji lepih umetnosti u Beču. Umetnički izraz transponuje u predstavama radioaktivnih pejsaža koji služe poput alata za metaforični prikaz kolektivnog stanja društva. Pragmatična kritika rapidnih promena odnosi se na kapitalističko uređenje u kome se gubi empatija i svesnost. Lola Šprenger primenjuje jedinstvenu tehniku kojom gradi hibridna rešenja između slike i crteža, nanošenjem suvih pigmenata na papir.
Radovi iz serije 'Letter to the future' predstavljaju nostalgične projekcije futurističke stvarnosti, zasnovane na aluzijama prošlosti i preoblikovane sećanjima koja učitavaju efekte sadašnjeg trenutka.To nisu opipljivi predeli, niti su determinisani vremenom i prostorom, iako zasnovani na uspomenama male devojčice koja šeta kroz šumu i promatra svet. Preobražaj prirode kao metafore progresivnih ekonomskih ciljeva koje su promenile pravac kretanja i dostigle stepen nemilosrdne eksploatacije svakog resursa u kome je prepoznat kapital.
Lola Sprenger traga za vizuelnim refleksom nevizuelnog sveta, oživljavanjem međuprostora u kome egzistiramo i poigrava se limitima percepcije.Fluorescentne radioaktivne nijanse, otrovni oblaci prašine, dim u toksičnim valerima mogu ostati nevidljivi dometima naših čula, dok istovremeno trpimo posledice. Slika je rezultat takozvane stvarnosti koja je odraz pre svega subjektivnog stava umetnika, kao što je i utisak svojstven posmatraču kroz principe njegove podsvesti i procesa učenja. Ideje, simboli, metafore, vremenom mogu biti obezvrđeni, kada prestaju da svojim značenjima komuniciraju u odnosu na društvene promene koje podstiču metamorfozu memorije i transformišu interpretaciju realnosti.
Nataša Radojević
