BEOGRAD. Galerija Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja od 22. avgusta do 5. septembra 2018. izložbu doktorskog umetničkog projekta Magdaline Miladinović. Postavku čine obimni ciklusi crteža izvedenih na papiru i niz fotografija / printova, kao i serija radova u kojima su vizuelni korelati zvuka (izgovorenih reči) koji su takođe dati kao odštampani otisci ekrana. Sve te radove objedinjuje veoma važan konceptualni osnov, a to je potreba da se prepozna i u prvi plan u radu iznese duhovnost. Važan deo teze predstavlja i određenje – šta se pod tim zaista širokim pojmom podrazumeva.
Kao što Umberto Eko u svojim čuvenim "Komentarima uz Ime ruže", navodi da je u romanu Tri musketara Aleksandra Dime Oca zapravo reč o četvrtom, tako su i u radu Magdaline Miladinović ikone prisutne virtuelno – uvek tu ali neizložene. Izloženi su zapravo radovi koji teže da drugačijim likovnim sredstvima postignu onaj efekat duhovne punoće koji poseduju ikone i utoliko je taj DIJALOG koji je polazište rada uistinu doneo rezultat: radovi Magdaline Miladinović su meditativne studije u kojima senzitivni pogled može prepoznati uticaj sakralne slike iako na njima nema nikakve doslovnosti.
Već na prvi pogled jasno je da osnovnu energiju radovima u okvirima doktorskog umetničkog projekta daje "ponavljanje sa (minimalnim) razlikama" – to se podjednako odnosi na crteže i na fotografije.Taj pristup, uspostavljen u njenom radu još na završnim godinama redovnih studija unosi i dimenziju temporalnosti i prigušene narativnosti u ostvarenja prisutna na izložbi.
Tema svetlosti i senke jeste jedno od važnih polja istraživanja Magdaline Miladinović, naročito u mediju fotografije.
Prve fotografije iz ciklusa koji će se kasnije razviti i razgranati nastale su u manastiru Gradac tokom zime 2012. To su serije snimaka u kojima se rastinje, granje, probija kroz visoke nanose snega: na gotovo savršen način ove fotografije objedinjuju elemente bitne za dotadašnji rad Magdaline Miladinović – tu su linije, složeni spletovi, senke bačene na homogenu i netaknutu površinu snega. Po rečima kandidatkinje ti fotografski radovi "... nose atmosferu tišine intimnog prostora i skoro molitveno iskustvo mira."
Radovi koji čine dalji iskorak u umetničkoj praksi Magdaline Miladinović – to su odštampani dijagrami glasovnih modulacija zabeleženi na napravi koja je postala sveprisutna – mobilnom telefonu kao nasledniku magnetofona. Vizuelno uzbudljivi ti dijagrami virtuelno sadrže reči i konstrukcije od posebnih intimnih značenja za kandidatkinju i nastaju u trenucima ponovnog egzistencijalnog preispitivanja.
(Izvod iz izveštaja komisije za ocenu i odbranu doktorskog umetničkog projekta)
