BEOGRAD. Galerija Haos predstavlja od 20. oktobra do 20. novembra 2026. crteže i slike (akvarel i akrilik) Maje Erdeljanin (1971, Novi Sad) iz ciklusa "Dragai dnevniče". Diplomske i master studije završila je na odseku za slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Dnevnički zapisi Maje Erdeljanin nastaju i traju pune dve decenije pod tim imenom i u kontinuiranom izdanju. Potrebu svakodnevnog beleženja formuliše Plinije stariji kroz maksimu Nulla dies sine linea, pripisanu grčkom slikaru Apelesu, a time ukazuje na potrebu i dužnost slikara kao notara, tumača i čuvara života i vremena. Sa druge strane, još od otiska dlana na zidu pećine, to je potreba za ostavljanjem traga o sopstvenom postojanju. Pisani dnevnici su ne samo beleške, već i način definisanja i karakterizacije događaja kojima je zapisivač svedok i učesnik. Neretko je dnevnik polje intimne ispovesti samom sebi, potreba da se nešto shvati, reši, potisne, ili pohrani.
Dnevnički zapisi Maje Erdeljanin su sve to zajedno, uz potrebu za komunikacijom i time javnošću. U beleženju tragova dana, autorka bira najrečitije i njoj najasocijativnije detalje. Kombinujući tehnike i postupke, ona vešto spaja fragmente u asocijativne celine. U tim sklopovima crtež ima ulogu fakta- dokumenta, kolažirani fragmenti su verifikacija i svedočanstvo, a boje i potez su nosioci emocije i empatije. Tonovi, kolorit i valer, uz oblik i prostiranje površina nose trenutni doživljaj. Količina zasićenosti, odnosno prozirnosti ploha i slojeva nasuprot, ukazuju na protok vremena i količinu distance, neophodne u racionalizaciji emotivnih afekata.
Radovi pred publikom u galeriji HAOS kao i celokupan opus umetnice pokazuju izuzetan talenat Maje Erdeljanin da se emocijom i čulima upijeni stvarnost i utisak sačuvaju i prenesu u punom značenju i dejstvu bez patetike i banalizacije. Autorka otkriva svoj emotivni i intelektualni habitus kroz izbor motiva, u meri potrebnoj da se utisak prenese, a očuva sopstveni integritet. Gledaocu i njegovom senzibilitetu ostavlja se dovoljno prostora za lični angažman i asocijaciju. Jezik beleženja i komunikacije je uzet iz mehanizma koji sećanja i utiske pretvara u snove, što bi u klasičnoj haiku formi glasilo: Tragovi dána/ popijeni čulima / rađaju snove / Tragovi dâna / popijeni čulima / rađaju snove.
Dejan Radovanović, istoričar umetnosti
