BEOGRAD. Grafički kolektiv predstavlja od 20. aprila do 9. maja 2026. crteže Tafila Musovića (1950). Diplomirao je u Beogradu na Akademiji likovnih umetnosti gde je završio i postdiplomske studije.
U recepciji Musovićevog dela upadljiv je kapital intelektualnog fundusa, afinitet za tradiciju i njena izvorišta, negovanje veza sa kulturnom istorijom, a veliki umetnički uzori - Pesoa, Lorka, Bekman, Bejkon, Učelo, Mazačo, Munk, Tešić, Marčetić – snažno su uporište slikaru u dijalogu o večnim temama identiteta i egzistencije. Reč je o ugroženoj kulturi u čijoj su elaboraciji sintagma egzodus i/ili egzilant, kao markeri vremena, kondenzovani u jak vizuelni znak stanja i pojava; fluidni metaforični refleksi glasa savesti čitljivi su u recepciji arhetipsko-intuitivno-kontemplativnog toka.
Velike radne energije i stvaralačke posvećenosti ovim izborom 55 radova iz opusa slikar obeležava pet decenija od svoje debitantske izložbe u Grafičkom kolektivu.
"Živimo u vremenu bremenitom svim i svačim. Ili, u vremenu u kojem se promalja večna zima. Bez ljudi. Govoriti o zaboravljenim crtežima je momenat prisećanja i istovremeno trenutak kada stvarnost ustupa mesto prošlosti. Imam sreću da moja saputnica u životu, već oko četrdeset godina, nenametljivo prati moj rad. Kada moj crtež počne da šeta s jednog mesta na drugo mesto, ona zna: vreme je da se taj crtež preseli u deo ateljea gde su fioke. Obično u tim fiokama ne držim ništa jer se neke od njih teško otvaraju, tako da me nerviraju. Na ovaj način se veliki deo mojih crteža uselio u neke od tih fioka.
Život tih crteža je, putem fioka, produžen u mom zaboravu jer s novim radovima skoro da se potpuno izbriše njihovo postojanje. Moja supruga se jednog dana pojavila, možda pre godinu dana, sa više od sto crteža za koje sam mislio da sam ih uništio. Bio sam prijatno iznenađen. Eto, tako će ovi zaboravljeni crteži, umesto u fiokama, završiti u galeriji Grafičkog kolektiva. Moja žena, Džesika (Jessica) spasila ih je od onog koji ih je nacrtao. (Ipak, ja nisam Gogoljev Taras Buljba) Na kraju, kakvi su to radovi? Oni su deo mojih novih radova.
Zapravo, to su slike na papiru. Stvarnost je vaga sa dva tasa: na jednom je sadašnjost, na drugom prošlost. Sadašnjost je arogantna i nametljiva i zaboravlja koliko zavisi od prošlosti. Ona nije ljubitelj dijalektike. Saznao sam: postoji jedna tajna ruka, ne tržišta (Adam Smit) već tajna ruka ljubavi koja brine o meni i mom radu." zapisao je odu Ženi proteklog marta u Amsterdamu."
Tafil Musović, zapis u katalogu
