BEOGRAD. Prodajna galerija Beograd predstavlja od 10. do 28. avgusta 2023. slike Vladimira Temkova (1959. Kavadarci, Severna Makedonija). Završio je Pedagošku akademiju u Skoplju u klasi prof. Vanča Georgijevskog. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, odsek Grafika, u klasi prof. dr. Trajčeta Blaževskog. Magistrirao je slikarstvo na istom fakultetu u klasi prof. Blagoja Manevskog. Dobitnik je brojnih nagrada.
Temkov predstavlja slike iz najnovije serije inspirisane raskošnom prirodom i plodovima Tikveškog vinogorja. Linearna i hromatska kompoziciona rešenja, kao i plastično-reljefni elementi, u radu umetnika artikulisani su naglašenim stepenom ekspresivnosti, dok je sama boja tretirana kao svojevrsna apoteoza svetlosti u vizuri lokalnog kulturnog horizonta. Energičnim slikarskim gestom on apstrahuje doživljene prizore i proizvodi formalne analogije manifestacija životne energije i istinskog hedonizma.
Osnovna tendencija Temkova je da stvara dok hoda, da slika dok diše. Njegov ideal je prirodna jednostavnost, pa slika u dinamičnom duhu slobodnim i moćnim potezima, a istovremeno smireno i kontemplativno, prenosi višeznačne misaone poruke. Ovo, pak, dovodi do dinamičke kompozicije boje u kontaktu sa prirodom gde se zapravo sve kreće i menja. Inspiraciju crpi iz prirode i prirodnih resursa, kao i iz duhovnih izvora ljudskog društva, iz različitih oblasti kao što su književnost, istorija, tradicija, muzika, drama, nauka, život, priroda.
U klasično građenje kompozicionih konstrukcija on unosi emocionalne sadržaje, dekorativne forme, apstraktni znak koji nosi asocijativne oblike. U procesu stvaranja Temkov se rukovodi sistemom nadgradnje plastično-reljefnih elemenata da bi postigao konačni rezultat formirajući vanvremensku i vanprostornu metafizičku strukturu sveta.
U stvari, Temkov u pojedinačnom traži znak večne kosmičke univerzalnosti. On razmišlja i oseća oblicima i bojama. Stvarnost se svodi na asocijaciju dvobitnih ili trobitnih oblika i tema. Na njegovoj paleti se nalazi osunčana zemlja, ali i zemlja natopljena kišom, njena plodnost, boje neba i zemlje, prostor i organska materija i ono između. Spajanjem kontemplacije i radnje, lirizma i ekspresije, prevazilazi kontraste u stvaranju dela.
Gorančo Đorđievski, istoričar umetnosti
(iz predgovora kataloga)
