NOVI SAD. Galerija Forma (UPIDIV) predstavlja, od 7. do 26. oktobra 2025, zajedničku izložbu Iren Vekonj Oltvanji (1943, Horgoš) i Lajoša Vekonjija (1946, Bačkа Topolа). Oboje su završili Školu za primenjenu umetnost (Iren tekstilni smer, Lajoš odsek keramike), a potom Višu pedagošku školu u Novom Sadu, likovni odsek.
Zajedničko stvaralaštvo Lajoša Vekonja i Iren Vekonj Oltvanji predstavlja retku i dragocenu sinergiju dva različita medija umetničke keramike i dizajna tekstila koji u susretu postaju više od zbira svojih delova. U tom susretu materijali dobijaju novi život, a forma postaje nosilac intimnih i univerzalnih značenja.
Lajoš Vekonj, kroz dugogodišnje istraživanje keramike, otkriva poetičnost gline koja nastaje u procesu visokih temperatura, oksida i glazura. Njegov opus obuhvata radove iz tri značajna perioda: stvaralačke sesije na Umetničkoj koloniji u Lendavi (Slovenija), radove nastale na Umetničkoj koloniji u Makou (Mađarska), kao i dela koja su nastala u njegovom ličnom ateljeu. Eksperimentisanje sa materijalima svedoči o umetničkoj upornosti koja ne poznaje kompromise. Vekonjeva keramika nije samo oblikovana materija ona je svedočanstvo vremena, težnje i duhovne čvrstine koja se rađa u dodiru sa drevnim zanatom.
U radovima Iren Vekonj Oltvanji, tekstil postaje polje lične i kolektivne memorije. Njeni radovi na svili i drugim materijalima nose prelaz od apstrakcije ka sve izrazitijem realizmu, gde priroda i neposredno okruženje postaju izvor inspiracije. Boja joj je glavni medijator, a tekstura tkanine prostor u kome se umetnička misao upliće sa svakodnevnim doživljajem sveta. Kroz svoj rad, Iren traži ne samo lepotu već i mogućnost da učini svet bližim i toplijim, u skladu sa njenom vizijom života kao neprekidnog stvaralačkog procesa.
Ovaj umetnički par predstavlja retko doslednu zajednicu čiji rad govori o međusobnoj podršci i dijalogu koji traje decenijama. Keramika i tekstil čvrsto i meko, trajno i prolazno, zemlja i svila u njihovoj izložbi egzistiraju kao dva glasa istog razgovora o formi, prostoru i vremenu.
Ova izložba je svedočanstvo o tome kako se dva sveta susreću i stvaraju novo mesto gde se glina i svila dodiruju i prepoznaju jedna u drugoj. U tom dodiru leži njena poetika.
Nenad S. Lazić,
vizuelni umetnik
