NOVI SAD. Mali likovni salon Kulturnog cetra Novog Sada predstavlja od 9. do 22. februara 2026. slike Marine Milev (1982, Bor). Diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu.
U ovoj seriji radova suočavam se s onim što ostaje kada svet koji poznajemo počne da se raspada. Razrušeni pejzaži, srušeni objekti, smetlišta, nisu samo fizičke ruševine - oni su odraz unutrašnjeg sveta koji traži oslobađanje i pročišćenje.
Figure u mojim radovima predstavljaju otuđene, često anonimne likove sa zamaskiranim licima, glavama u obliku kutija ili piramida, ili kao neobična zoomorfna bića. Oni lutaju kroz ove imaginarne predele, lebdeći iznad pejzaža, promatrajući ga bez direktnog uplitanja. Ove figure simbolizuju našu distancu prema svetu u kojem živimo, kao i prema sebi samima, našu potrebu da sakrijemo vlastitu prirodu pred svetom, ali i da se distanciramo od sopstvene ranjivosti. Njihova lica su skrivena, ali njihovo prisustvo je neizbežno.
Teksture i slojevi materijala koje koristim u radu – akrilne boje, markeri, tuševi i kolaž – stvaraju osećaj materijalnosti i dubine. Oni oslikavaju slojevitost naših unutrašnjih konflikata i iskustava. Ovaj proces gradnje slojeva predstavlja pokušaj osvetljavanja onoga što smo zakopali u sebi, što nagomilavamo, često neprimetno, i što nas guši. Đubre je više od pukog otpada – ono je višak, emotivni i psihološki teret koji gomilamo, a kroz ove radove, težim da ga osvestim i oslobodim se njegovog uticaja.
Kroz oštre linije, dinamične kompozicije i grafičku stilizaciju, slike nose u sebi određenu narativnu napetost. Poput stripova, ove slike teže da prenesu priču kroz vizuelne fragmente, stvarajući osećaj pokreta i dijaloga, čak i u svetu koji deluje zamrznuto u haosu. Stripovska estetika ovde ne služi samo da pojača vizuelni utisak, već i da podseti na neizbežnost borbe – borbe za preživljavanje, za identitet, za čistoću. Kroz ovu estetiku pokušavam da spojim prizore uništenja sa dozom hiperrealizma i nadrealnog narativa, koji poziva posmatrača da aktivno tumači scene pred sobom. Iako te scene često odišu mračnom simbolikom, ironija i humor se prožimaju kroz čudne odnose među bićima. Često se pojavljuju situacije koje prkose logici i pozivaju posmatrača da se nasmeje pred licem apsurda.
Kroz stvaranje, istražujem vlastite slojeve i tražim način da se oslobodim viška koji me opterećuje, kako spoljašnjeg, tako i unutrašnjeg. Na kraju, ove slike ne nose samo težinu uništenja, već i tihe nagoveštaje mogućnosti obnove.
Marina Milev
