NOVI SAD. Izložba "Milanov testament" predstavljena je od 23. decembra 2025. do 8. januara 2026. godine u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Milan Stanojev (1938 - 2025) bio је profesor na Katedri za grafiku od osnivanja Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Iskustva se sastoje iz upečatljivih sećanja koja nas vode na našem umetničkom putu. Starije kolege, profesori ili drugovi sa klase, svi oni su se ugradili u naše poimanje o umetnosti. Čak i one likovne pojave što nam se svojevremeno nisu naročito dopadale, nekako su vremenom postajale nezaobilazne, preko potrebne, u skladu sa našim sazrevanjem.
U tom iskustvu vremena, jedno je sigurno, Milan Stanojev važio je (a njegovo delo važi i danas) za izuzetnog grafičara, slikara i naravno - crtača. Ponekad je pažljivo pregledao moje skice za grafike i postavljao direktna pitanja. Njegove karirane košulje podsećale su me na simbiozu zanatskog majstorstva i lucidnih ideja. Kao majstor likovnih operacija, dugi niz godina nam je dokazivao kako se i u postmodernističkom oblaku mogu ostvariti pažnje vredni, posebno izdignuti grafički listovi, ploče, platna i crteži.
Sinteza svih tih vizuelnih pojava mogla bi se svesti upravo na tačkama jedne promišljene ravnoteže koju je Stanojev u svom radu dostigao. Linija mu je tome poslužila i svaki novi ciklus samo je bio omaž crtežu, dok je bojena površina bila u utilitarnom znaku, sekundarna, baš kako se koristi u grafici. Milan Stanojev je linijom mislio o rešavanju likovnih problema, postavljajući uvek novu mrtvu prirodu sastavljenu od čaša i flaša, od sudova svakodnevničke prakse, po stolovima ispred sebe poređanih tako da se stalno, iz crteža u crtež preobrazi banalno. Upravo je to bila veština po kojoj se Milan Stanojev izdvajao od drugih umetnika.
Njegova sklonost ka dosetljivom odnosu prema predmetu dovela ga je do neumornog procesa crtanja pomoću kojeg je stvarao novo umetničko delo, crtež unutarnje studije koja se ogleda u staklenim saputnicima - posudama koje život znače. Simbolika čaše odvodi nas u domen religijskih konotacija evharistije ali i u pravcu brojnih značenja, u putirima Svete tečnosti, simbolom Hristosove krvi, snažnog crvenog talasa večnog života. I Sveti Gral je, kažu, u čaši bio i ostao sakriven. A NJegoš je dvojnost sveta i svega što nas okružuje smestio u stih: "čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju". Oduvek slušamo o dva različita ugla gledanja, da li je čaša pred nama poluprazna ili polupuna?
I tu, među tim pitanjima i simboličkim asocijacijama pronalazimo nadahnuće Milana Stanojeva, vanserijskog crtača ekvilibrijuma, tragaoca za skrivenim u najjednostavnijim pojavama. Grafit je alat i rezultat te potrage. Ni siv, ni crn, već pomalo refleksan, tera nas da pod uglom krivimo vratove i umesto senki vidimo čiste oblike iz kojih zajedno pijemo da bi preživeli.
U tom crtačkom nanosu Milana Stanojeva sadržani su svi mogući nervi životne energije, primarno usmereni ka kreativnoj ekstazi, u času kada autor zaboravi na poznato lice motiva (čaše) i svojim crtačkim potezima gradi grupni portret predmeta koji na taj način prevazilaze ono čemu služe. Gledajući ih, setićemo se profesorovog marljivog rada koji je uvek išao uz njegovu dinamičnu stvaralačku prirodu.
Dr Danilo Vuksanović
