NOVI SAD. U Kulturnoj stanici Svilara, od 15. do 19. oktobra 2025, može da se pogleda izložba "Zaljubljeni parovi". Dela nekih od najvećih umetnika 20. veka: Šagal, Pikaso, Dali, Matis, Roden, Miro, Kle i mnogi drugi. Grafike, litografije, drvorezi i rotogravure koje otkrivaju kako su se tokom vremena menjala umetnička tumačenja ljubavnih odnosa. Od idealizovanih predstava 19. veka do kompleksnih, psiholoških vizija savremene epohe.
Predstavljena su dela sledećih umetnika: Emanuel Blanš, Alen Bonfoa, Žorž Brak, Umberto Bruneleski, Žan Karzu, Mark Šagal, Žan Kokto, Dado, Salvador Dali, Žan-Gabrijel Domerg, Leonor Fini, Leonar Cuguharu Fudžita, Paul Kle, Andre Mason, Anri Matis, Huan Miro, Rejmon Pene, Pablo Pikaso, Ogist Roden, Egon Šile, Anri de Tuluz-Lotrek, Pjer-Iv Tremoa, Osip Zadkin.
Umetnik je uvek nezadovoljan, postojeće mu je nedovoljno, ima nasušnu potrebu da traži dalje, da srlja u nepoznato, to je u njegovom DNK, jedini način postojanja. Umetnik večito vreba u potrazi za odgovorima na pitanja što ga more, jer oseća se pozvanim da ih pruži, a jedno od tih pitanja je i njegovo viđenje ljubavnog para.Devetnaesti vek je idealistički i idealizovano gledao na ljubavne odnose. Pravila ponašanja tog vremena, određena moralnim vrednostima i religijom, u velikoj meri su oblikovala ovakav pristup. Kada bi dvoje sjedinili svoje sudbine, to je moralo biti za života i nikako drugačije! Dvadeseti vek je sve promenio. Psihoanaliza i određeni društveni pokreti koji stupaju na scenu menjaju viđenje para, koji više nije prepoznat kao bliskost dva bića koja žive jedno uz drugo, pojavljuje se pojam pojedinca, te par više ne predstavlja fuziju dvoje ljudi, pre suživot, sa svim svojim kompleksnostima. Umetnici, uvek željni novina, brzo su uključili psihoanalizu u svoja dela. Te se u njihovim ostvarenjima pojavljuju tenzije, udaljavanje, pa i nasilje.
Seksualna revolucija sa kraja 60-ih godina imala je određenog uticaja na predstavu para.
Moramo uzeti u obzir tri slikarske revolucije koje su se desile od 1870. do 1910. Prva je impresionizam, po kom je svetlost ključni element dela, druga je fovizam koja stavlja boju u fokus, i, konačno, kubizam koji razmišlja o strukturi, traži način da posmatra predmet iz svih uglova istovremeno kako bi se bolje spoznala... stvarnost?
Gotovo svi umetnici dvadesetog veka su usvojili ove velike revolucije, te su njihova ostvarenja značajno drugačija od dela iz devetnaestog veka.
Tako su forma i sadržaj vremenom evoluirali.
Izložena dela pokazuju jasan raskid sa klasicizmom i romantizmom devetnaestog veka, što nas gura u razmišljanje o vremenu što protiče, o tome kako je ono uticalo i kako će ubuduće uticati na odnos dvoje ljudi suprotnog pola.
Svakom vremenu njegov moral!
Alen Mataraso
Avgust 2025.
Organizacija: Vina Production, Francuski institut u Novom Sadu i Mreža kulturnih stanica.
